Nova Evropa

Узгред буди речено, да — покрај горњих свота европске државе дугују Влади Сједињених Држава Америке 22 милијарде долара на име главнице и камата т. зв. »ратних дугова«, тако да »осфоризг атеплсапиз« својим дугим крацима контролише, изван граница сјеверно-америчке републике, нешто око четрдесет милијарда долара.

Улога Америке на пољу интернацијоналних финансија спада у оквир најновије историје. До пред Рат, Сједињене Државе Америке тражиле су средства за покриће својих индустријских, жељезничких, рударских, и јавних потреба, редовно у Европи, понајчешће у Енглеској. Присилна ликвидација америчких облигација у рукама европског рентијера, која је наступила услијед Рата, пренијела је салдо међународних финансијских трансакција потпуно на корист Америке, која се је у новој улози вјеровника брзо и добро снашла, и чије је дјеловање на овоме пољу досегло врхунац активности тијеком године 1926. Намеће се питање: којега се путоказа држе амерички банкари при подјељивању иностраних зајмова, и при упуштању у страна предузећа» Тај путоказ је двострук: политички и физички.

Политички се, наравно, дискриминација не проводи на темељу срца и сентимента, већ на основи разума. Географски положај Америке гарантује јој ванредну перспективу и прилично неутралне терене европског и уопће свјетског политичког обзорја. Неки су аксијоми усвојени у »\all Ч!тее!«-у, који су прилично нестраначке нарави, те за које већ и средњошколац знаде кад, упирући прстом на мапу, показује који су крајеви свијета привредно солвентни а који нијесу. Узаман је, напримјер, Сопје Мојр:, човјек личног шарма и најбољих веза с америчким банкарима, кроз седмице лањске године салијетао Њујорк и Вашингтон у питању зајма својој држави, — да на концу не добије за сву своју муку и труд ни толико колико износе пуста обећања! Хладна анализа загријава овдашње банкаре још увијек јаче од утисака Сорента и Сапа! Стапде, Дубровника и Бледа, Хопина и Падеревског. На другој страни, свака емисија државних или муниципалних бонова Француске, Белгије, Холандије, Швајцарске, Данске, и Шведске, распродаје се на америчкоме тржишту попут свјежих колача, и то, ради ових одлика: политички стабилитет, равнотежа државног буџета, биланс спољне трговине, богате и нетакнуте порезне резерве. Као правило стоји, да Америка фаворизује оне иностране инвестиције којима је примјена продуктивне нарави, — жељезнице, путеве, канале, луке, промет уопће, агрикултурне мелијорације, приватне потхвате индустрије, рударства, шумарства, пољодјелства, ит.Д..

34