Nova Evropa

Тек пошто прелиминарни преговори између банкара и странке доведу до начелног прихвата зајма, приступа се рјешавању детаља, од којих ће зависити читава судбина трансакције. Заводи који су организовани у сврху издавања домаћих и страних зајмова, Т. зв. »банке за инвестиције« (»Еуевшпеп! Ђапкз«), располажући добро уређеном машинеријом, права су слика аналитичког лабораторија, гдје се начелно прихваћени зајам мора подвргнути свестраном испитивању. Анализа обухвата строго истраживање правничких увјета, техничких фактора, опћенитих економских. појединости, финансијских и психолошких елемената предстојећег зајма, те се врло често догађа да недостатак било једних било других од ових увјета постане запријеком за повољно закључење уговора. Тек кад трансакција може да задовољи све захтјеве анализе, приступа се коначној фази преговора, гдје се углавном ради о финансијским увјетима зајма, тојест о каматама, о року исплате, и о цијени уз коју се странци препушта затражена свота, односно уз коју ће банка публици да понуди емисију бонова зајма.

Финансијски увјети зајма постављају се по становитом мјерилу. На цијену емисије и камате, у првоме реду, утиче степен солвентности дужника; затим, сврха зајма, тојест да ли се новац тражи у јавне или у приватне сврхе, да ли се ради о државној или муниципалној уредби, о индустрији, руднику, ит.д.; напокон је ријеч о опћенитим кредитним приликама, те о стању тржишта бонова и дионица.

Посљедње двије године опажа се, да је настојање Европе, да дође до зајма у Сједињеним Државама Америке, узевши опћенито, знатно попустило, док се то исто не може рећи за друге крајеве свијета, нарочито не за Јужну Америку. Разлоге томе треба тражити у првоме реду у прогресивној санацији економских и финансијских прилика Европе, нарочито у полаганоме опоравку од поратних кредитних слабости. Ипак, имаде још увијек доста европских кандидата чије се молбе за зајам перијодички купе на столовима њујоршких финансијских завода, — више него што је тржиште у стању да апсорбира, поготово ако се узме у обзир да су то просјечно странке које не располажу првокласним гаранцијама. Исто се тако може опазити, да извјесне европске државе (Француска, Белгија, Данска) настоје своје облигације приватној Америци што прије исплатити, нарочито ради високог каматњака који је на њихов дуг ударен одмах иза Рата. У неким случајевима, понека држава настоји просто куповином на отвореном тржишту повући своје облигације из циркулације, док се у другим случајевима то покушава провести новом капитализацијом зајма, т. ј. замјеном старих облигација високих камата за нове бонове с нижим