Nova Evropa

Српска уметност Средњега Века.

Данас средњевековна Србија изгледа као једна чаробна земља, посејана живописним црквама и романтичним градовима. Од Пеште, Арада, и Карансебеша, на Северу, до Трикале и Јањине на Југу; од Ријеке и Вараждина, на Западу, до Искра и Струме на Истоку, остали су сведоци једнога великог уметничког развоја, који је почео у Зети ну Приморју, па се у 12. и 13. веку продужио у долинама Лима, Ибра, Топлице, и Западне Мораве, у 14. веку у долини Вардара, у 15. веку у долинама Расине, Мораве, Млаве, и Пека. Једна велика уметност избија на видело у безбројним споменицима, који су до нас дошли, највећим делом, оштећени или делимично порушени.

Архитектура цркава 12. века (Студеница, Бурђеви Ступови код Новог Пазара, Св. Никола код Куршумља, Св. Богородица код Куршумља) и 13. века (Жича, Милешева, Сопоћани, Морача, Градац, Ариље), срачуњена је на ефекте маса и пространих површина. У њој преовлађује пластичан“ елеменат. И живопис тога времена показује исту озбиљност и мирноћу, исту мајестетичност и исти свечани тон. Фигура, којој је поклоњен главни интерес, чини утисак античке статуе, и — потпуно изолована — увек се оцртава са неутралне позадине. -

Крајем 13. века, и у 14. веку, настаје потпун преокрет и у архитектури и у животу. Тражи се више покрета у линијама и више се рачуна на ефекат споља, док је унутрашњост махом занемарена. Степенасто уздизање фасада, структура зидова са наизменичним слојевима опеке и камена, шаре од опека на површинама зидова, и керамопластични орнаменти, наглашују сликарски елеменат који превлађује у архитектури тога времена (Грачаница, Нагоричино, МарKOB Манастир, Лесново, Кучевиште, и други). МИ живопис тога доба показује фигуре пуне покрета. Сретају се читави фрисови композиција, које непрекинуто теку једна за другом. Детаљи, којих је у сликама пуно, исто су толико значајни као и фигуре. У позадини се оцртавају компликоване архитектуре и пејзажи. МИ композиција боја има у себи нешто немирно.

Нарочиту групу чине споменици из доба кнеза Лазара, деспота Стевана и деспота Ђурђа. У архитектури се све развија у правцу китњастога и гиздавога. Зидна платна, оживљена слепим аркадама, архиволтама, венцима, и обилном орнаментиком око прозора, на архиволтама, и на кубетима, чине живописни ефекат. Нарочито је карактеристична орнаментика са њеним специфично оријенталским и исламским