Nova Evropa

лажењу много је сметало стара мржња између њих као припадника господујуће класе и хришћанског становништва, поименце православног; на срећу, ова је мржња иза Рата почела нагло да попушта, и сад су од ње остали само трагови и сенке у душама. Отезање решења Аграрног Питања, и још неки ситнији моменти, допринели су да ове сенке потпуно не ишчезну, али ће и њих убрзо нестати.

Муслимани су коначно увидели тежиште и суштину свога Питања, и према свему судећи они су већ на добром путу да изиђу из лутања, — они се почињу сналазити. Први почетак овог сналажења види се у нестајању пркоса, н у томе што почињу — како се чини — да се у друштвенополитичком животу оријентишу, те раде у смислу целисходности и на основу здравог расуђивања.

Питање еманципације њихових жена постало је бригом свих њихових школованих и напредних људи. Кад и ово питање буде ускоро повољно решено, онда Ислам неће бити никаква запрека за њихов пуни развитак. Укидање Калифата, и прекидање духовне везе са Цариградом, Муслимани су већ преболели. Њиховим душама не управља више никаква невидљива сила изван граница државе, — они су постали сами своји, по целој својој унутрашњости; њихове душе припадају само њима, и оном вечном и свемогућем Алаху који је сада благ и праведан за све људе. Поставши самосвојни, и припадајући сами себи, припадају они тиме и по својој души сада Југославији, и ником другом; са њима се и може и треба сарађивати у свима правцима, како са целином тако са појединцима. Ми верујемо у њихов потпуни препород и напредак.

Православни и Муслимани имају то заједнички, да се налазе у стању превирања, у стању неке друштвене каотичности, прелазности, без одређености циља. У социјалном животу, овако стање често је неминовно, као прелазни стадиј за далњи развитак и напредак. Из њега се обично прелази на боље. Али док ово двоје представљају превирање, прелазност, привремену безбојност, дотле Католици у Босни и Херцеговини представљају ред, систем, организацију, дисциплину, одређеност циљева до у крајности, и посебну своју типичност. Као што се пре Рата разликовало типично српско од безбојног несрпског, тако се данас може разликовати типично и одређено католичко од безбојног и неодређеног некатоличког.

Католици од свог Бога очекују све. Њихово је поуздање у њега потпуно. Они мисле, да тек настаје његова права моћ, и да тиме долази и њихов час. У пуној међусобној солидарности, они се верски оријентишу и групишу, као у

58