Nova Evropa

stalnom i trajmom radu sve do svršeika ВегИпзКоба Kongresa. U celom tome pokretu, kao zaštitnica i pomačač balkanskih naroda bila je Rusija. Ona se nalazila u čestim ratovima sa Turcima. Hrišćani na Balkanu nadali su se njenoj pobedi, a time svome oslobodjenju od Turaka, Rusija je aktivno pomagala prvi srpski ustanak. Njene su se trupe borile zajedno sa ustanicima u Srbiji {Štubik, Malajnica, Varvarin), Rusija je pomagala Grčki Ustanak i najaktivnije saradjivala na oslobodjenju Grka; i, naposletku, ona je — ratom 1878 — stvorila i oslobodila Bugarsku. I zato su sve države na Balkanu gledale na Rusiju kao na svoju бјаупи ха си,

Berlinski Kongres doneo je balkanskim državama veliko razočaranje, Srbiji najviše, Pokušaj Rusije, prvo, da stvori Veliku, Sanstelansku Bugarsku; zatim njen tađanji diplomatski neuspeh, izazvao je u srbijansko-rusofilskim krugovima i veliko neraspoloženje i veliko razočaranje, Pokolebano je, na štetu Rusije, uverenje u njenu svemoć, Takvo stanje izazvalo je promenu i kod tadanjega Kneza Srbije, Milana Obrenovića, Razočaran i uvredjen od Rusije, on se baca u naručje Austriji, Austrijski politički krugovi to potpuno iskorišćuju za svoje političke ciljeve,

Okupacija Bosne i Hercegovine od strane Austrije imala je za sobom, u očima njenih političkih krugova, jedan širi politički plan. Ona je bila karika u onom lancu koji je težio daljem prodiranju na Istok, Činom okupacije trebalo je početi stvarni rad na toj ideji, i dati maha njenim pripremama, Pošto je, okupacijom, Austrija zakoračila na tle Balkana, bilo joj je potrebno da se O a i da na tome {lu stvori sebi solidnu bazu za dalji rad,

Ulazeći u Bosnu, Austrija je imala da savlada otpor maloga i slabo organizovanog muslimanskog stanovništva Bosne. »Hadži-Lojin ustanak« stao je Austriju velikih žrtava, Tpak, jednom savladan otpor Muslimana, koji je više bio spontan nega li planski i naročito organizovan, dao je povoda njenim upravnim krugovima da se ozbiljno pozabave pitanjem osiguranja od еуетипајпоб ustanka pravoslavnih, Jer glavni nezadovoljnici i Slavni elemenat buna u tim pokrajinama bili su pravoslavni. Cilj i uzrok tih bunš i toga nezadovoljstva nije bio samo u njihovu teškom ekonomskom položaju, već još više u njihovoj težnji da se ujedine sa slobodnim srpskim državama — Srbijom i Crnom Gorom.

Banjalučki Sud, koji je radio za vreme Svetskog Rata, i koji je svoju presudu podečšavao po nalozima političkih krufova

ustrije, u razlozima za osudu bosanskih macijonalista veli: »Dne 9. jula 1878 nastadoše nemiri u Nevesinjskom Kotaru radi nasilnog i nepravilnoš naplaćivanja poreza, i proširiše se doskora i na Bosnu, Buna uzimaše sve veći mah, jer Turska, ima-

65