Nova Evropa

nacijonalni rad tadanje Srbije, bio je koncentrisan na Bosnu i Hercegovinu, Tragična smrt Kneza Mihajla nije omela tu ideju, Ona je nastavljena, iako možda sa manje intenzivnosti, ı od Namesništva koje Je nastavilo upravu državom za vreme maloletstva kneza Milana Obrenovića. Ali, što je bilo najvažnije, ta Je ideja bila uhvatila najdubljeg korena u narodnim masama. To nije bila samo ideja upravnih i vladajućih krugova tadanje Srbije, — ona je postala opšta, i za najšire slojeve naroda dostupna,

Rdjava uprava Turske izaziva godine 1875 ustanak u Hercegovini, Ustanak je započet u srcu Hercegovine, u Nevesinju. Tom ustanku pridružuju se ı Bosanci, te on počinje da dobija veće razmere. To je bio početak samostalnog pokreta koji је imao za težnju oslobodjenje od Turaka, Ali taj ustanak, i ta težnja, nalaze svoj odjek i u Srbiji i Crnoj Gori, Pod pritiskom јаупоба тпјепја, ро željama samođda naroda u slobodnim srpskim državama, vlade Srbije i Crne Gore staju na stranu ustanika, i objavljujući rat Turskoj vode ба godine 1876 i 1877. Neuspešni ratovi Srbije i Crne Gore, kao i planovi balkanske ruske politike, uvlače i Rusiju u rat protiv Turske. Rusija objavljuje 50dine 1878 rat Turskoj.

Ovaj perijod ratovanja karakteriše se dvema važnim pojavama u odnosu na Srbiju. Prva je važna pojava: da je u Nevesiniskom Ustanku aktivno učestvovao pretendent na srpski presto, knez Petar Karagjordjević, Taj njegov gest imao je, docnije, izvesnih reperkusija {o čemu će još biti reči). I druga, vrlo važna pojava: da je Rusija, iako Je imala uspeha u ratu protiv Turaka, pri zaključenju mira, na Berlinskom Kongresu, pretrpela diplomatski neuspeh, koji je bio nesrazmerno težak za nju s obzirom na Žrtve podnesene u tome ratu. Posledica odluka donesenih na Berlinskom Kongresu ogledale se u tome, da st propali napori Srbije i Crne Gore za ujedinjenje sa Bosnom i Hercegovinom, Podnesene žrtve, sem neznaftnoga teritorijalnos poJačanja obeju država, donele su — dolazak Austrije na tle Balkana, — koja dobi na Berlinskom Kongresu mandat za okupaciju ovih pokrajina,

Dobijeni mandat za okupaciju Austrija Je, trideset Sodina docnije, promenula prostim manifestom 1908 godine, i anektirala te krajeve. Tim činom ona je njih prisajedinila svojim teritorijama, i — pravno — Austrija postaje, takodje, balkanskom državom, koja je zahvatala priličan deo teritorija Balkana, Takav odnos ostao je sve do kraja Svetskoga Rata,

II

Započete ideje na početku KIX veka: oslobodjenje Hrišćana na Balkanu od Turaka, i ujedinjenje Bosne i Hercegovine sa Srbijom i Crnom Gorom, u odnosu na ove dve pokrajme, bile su u

64