Nova Evropa

Pomoć koju je Austrija garantovala ličnosti Kralja Milana tom konvencijom, bila je ništavna prema obavezama koje je Kralj Milan garantovao, kao vladar države, Austriji u njenim političkim ciljevima. Odredba, koja se u toj konvenciji ticala pretežno Bosne i Hercegovine, bila je predvidjena u njenu drugom članu, a zaključena 16,/28. juna 1881i godine, i glasila je: »La Serbie ne tolćrera pas les menćes politiques, rćligieuses ou autres qui, prenant sa teritoire pour point de dćpart, se diTigeraient contre la monarchie ausfro-hongroise, y compris la Bosnie, ! Herzećgovine et le Sandjak de Novi Bazar.«“) (»Srbija neće tolerirati političke, religijozne, ili druge pokrete koji bi, uzimajući njenu teritoriju kao polaznu tačku, bili upravljeni protiv Austro-ufđarske Monarhije, podrazumevajući tu Bosnu, Hercegovinu i Novo-Pazarski Sandžak.«) Na taj način je Austrija sebi osigurala nesmetani rad od strane Srbije u Bosni i Hercefovini, pa čak i u Sandžaku. Dok je ta konvencija bila na snazi, a donekle čak i posle roka njene važnosti, za vreme vlade poslednja dva Obrenovića, odnos Srbije prema Bosni i Hercegovini, u pogledu nacijonalnih pretenzija Srbije na te pokrajine, karakteriše se punom nezainteresovanošću Srbije, A nacijonalni rad u njima punom njenom otsutnošću. Austrija je dobila osigurano polje za rad, jer i zvanična 1 nezvanična Srbija bila je sva ogrezla u unutarnjim političkim borbama. Taj nesmetani rad i taj povoljni odnos za Austriju za vlade dvaju poslednjih Obrenovića, austrijski krugovi naročito ističu i podvlače, Sud u Banjoj Luci veli: »U to vrijeme vladaše u Srbiji Kralj Milan, On se u martu 1889 odreče prestola u korist svoga sina Aleksandra, koga su 11. juna 1903 godine njegovi časnici umorili. Zatim je Skupština izabrala Petra Karagjordjevića za kralja. Dok su prijašnje vlade uvidjele, da Srbija može napredovati samo u Dprijateljstvu sa susjednom monarhijom, vlada Kralja Petra Karagjordjevića prihvatila je velikosrpsku misao i tajno je radila na tom da se ona ostvari, računajući pritom na pomoć Rusije i ostalih vlasti Trojnoš Sporazuma.«

U ranijim člancima »Nove Evrope« spomenuli smo: da je uzrok zavere od 29, maja 1903 godine bio u tome, što su ondašnji mladji oficiri — tvorci zavere — sa omladinom nalazili, da su unutarnje borbe sterilne, i da idu na štetu državne i nacijonalne ideje Srbije, I sugerirani idejom, da je za sve to kriv poslednji Obrenović, pristupiše zaveri da tu smefnju otklone, Promenom dinastije, zvanični krugovi doduše ne podjoše putem intenzivnoga rada na nacijonalnoj akciji, ali je omladina to sama i na svoju ruku činila, Taj nacijonalni pokret omladine obuhvatio je i krugove u Bosni i Hercegovini, a počeo se je širiti na celom tugu Austrijske Monarbhije, medju slovenskim življem.

*) »Godišnjica Nikole Ćupića«, knjiga XXVII, str, 23,

67