Nova Evropa

Austrija je sebe smatrala čvrstom na svojim teritorijama, Bilo joj je potrebno da se potpuno i definitivno učvrsti i u Bosni i Hercegovini. I koristeći povoljnu političku konstelaciju u odnosima ostalih Velikih Sila, ona je 1908 godine izvršila aneksiju Bosne i Hercegovine, i te pokrajme definitivno prisajedinila ostalim delovima Monarhije, Sam čin aneksije izazvao je opšti revolt medju srpskim elementom, kako u samoj Bosni i Hercefovini tako, još i više, u Srbiji, Taj čin dao je oduške narodnom raspoloženju prema Bosni i Hercegovini, i Jasno se manilfestovalo: da ni okupacija ni aneksija neće ugušiti ideju oslobodjenja tih pokrajina, kako ranije od Turaka, tako ni sada od Austrijanaca. Taj izražaj пасјопајпоб osećaja, austrijski krugovi, kao obično kada je u pitanju Srbija, notiraju — preko banjalačkog suda — s izvesnom dozom ironije: »Sprijeda je istaknuto, da je Austrougarska Monarhija 1878 бодте оКир:таја Bosnu i Hercegovinu, te su već onda odlučni krušovi u Kraljevini Srbiji teško podnosili taj čin naše Monarhije. Kada se ove zemlje konačno ujediniše s Austrougarskom Monarhijom, uz b udilo je to i uzrujalo preko svake mjere srpske duhove u Kraljevini Srbiji ı цм Возп: 1: Негсебоvini, jer su okupaciju tih zemalja smatrali provizornom, a nadali se, pošto u njima Austrija uvede red, kulturu, i blašostanje, da će pasti Srbiji u krilo kao zrela jabuka.«

III

Austrijska uprava trajala je u Bosni i Hercegovini četrdeset бота. Dati joj mandat od strane Velikih Sila za okupaciju tih pokrajina, po priznanju njenih nadležnih krugova, imao Je za cilj, da se u njima »uvede red, kultura, i blagostanje«. Daleko bi odvelo da se unutarnji rad austrijskih vlasti na ovim poljima do detalja analizira, te utvrdi šta Je sve u ovim pravcima postignuto, Ipak je potrebno učiniti ma i najmanji osvrt na taj rad, da bi se moglo shvatiti, šta je sve uticalo na izvodjenje programa toga rada i kakvi su bili njegovi rezultati, kao i posledice. Glavni stožer rada Austrije u Bosni i Hercegovini bili su, uopšte, njeni činovnici, A. glavna odlika rada toga činovništva bila je oličena u birokratizmu. Predstavnici austrijskoša režima u Bosni i Hercegovini, njeno činovništvo, ušli su u te pokrajine nesposobni za pravilno shvatanje i sa nepoznavanjem onih čini laca koji su bitni za dobru upravu, Ušli su bez dobrog poznavanja duha narodnih masa i njedovih težnja u pitanjima etničkim, ekonomskim, socijalnim. i ostalim, koja ukupno uzeta daju narodima njihov sklop, budući da ovaj rezultira iz tih činilaca, Uza sve to, na vrhovima austrijske uprave i kod činovništva

68