Nova Evropa

vladao je nekakav duh aristokratizma, koji se naročito ispoljavao u nipodaštavanju sviju i svega Što nije bilo iz njihove sredine,

| Pre okupacije ovih pokrajina, kao i posle toga, postojali su kod vodećih političkih krugova u Evropi, a naročito u Austriji, skroz pogrešni pojmovi o životu, radu, menfalitetu naroda koji su živeli na tlu Balkanskoga Poluotoka. Sve je trpano ua jednu vreću, i sve je posmatrano kroz jednu prizmu, Opšte je shvatanje i uverenje postajalo, da su balkanski narodi nekulturni, daleko zaostali od evropske civilizacije; da su, živeći dugo pod tarskom upravom, ropskoga duha i hajdučkih svojstava; da su bez pravne svesti, i da je u njima jedino dovoljno razvijen osećaj poštovanja, upravo kulta, prema caru (Padišahu), koji je po azijatskim shvatanjima gospodario neograničeno životima svojih podanika, a koji su taj despotizam bez roptanja podnosili. Medjutim, nisu znali i shvatali da su bune Hrišćana bile upravljene baš protivu tih careva u kojima je bio personiliciran rdjav režim turske uprave; pa da, prema tome, raja, Hrišćani, a specijalno Srbi, nisu imali bogzna kakav veliki osećaj poštovanja prema turskim carevima, Na drugoj strani, država heterogena sastava kao što je bila Austrija nije imala nikakav zajednički, državni ideal, koji bi kao takav vezivao jednom, glavnom i osnovnom, idejom sve narodnosti svojih raznih pokrajina. Zato su njene upravne vlasti našle da je najbolje, da u okupiranim pokrajinama — 3„došav neposredno posle turske uprave — razvijaju što više kult prema vladaru Austrije, Ta ideju kulta prema austrijskom Caru, austrijske su vlasti konzekvenitno sprovodile u okupiranim krajevima. U razvijanju toga kulta bila je usredsredjena sva pažnja celokupnog činovništva, Sa velikim i pompeznim svečanostima proslavljen je rodjendan »Njegova Carskog i Apostolskog Veličanstva«, kako je glasila skraćeno njegova titula, A. sa svim strođostima zakona, u vezi sa raznim progonima, padale su razne kazne i beleženi su ljudi u »crnu knjigu« zbog »počinjenih zločina u uvredama protivu Njegova Carskog i Apostolskog Veličanstva«, U vladaru je bila usredsredjena ideja države, isto onako kao što je to nekad bilo а Srednjem Veku: »carski časnik«, »carski sudac«, »carski predstojnik«, »carski financ«, »carski žandarm«, »carska šuma«, — sve je to bilo — i čovek kao živo biće, i šuma kao ekonomski faktor, i zakon kao pravni faktor, — sve je to bilo lično carsko, To isticanje kulta prema vladaru medju stanovništvom Bosne i Hercegovine imalo je svoga značaja, po mišljenju austrijskih krugova, jer je to trebalo da bude jedan od najpofodnijih načina za pridobijanje za Austriju. — »Apostolsko Veličanstvo«, u celom perijodu XIX veka, držalo je za sobom katoličko stanovništvo Austrije, budući zaštitnikom sviju katolika, Katolička Crkva, preko svođa sveštenstva, održavala

69