Nova Evropa

dobijeno zemljište do daljnje. zakonske odredbe ni otudjiti, ni založiti, niti uopšte drugom u posed predati. Svaki ugovor protivan ovim odredbama ništavan je.« — U Uredbi od 21. jula 1919, o vlasnosti bivših kmetova, nije ovo ograničenje ukinuto, niti su prava vlasnika regulisana; tu je samo rečeno {u članu 2. treća alineja): »Medjusobni pravni odnosi članova pomenutih bivših kmefskih porodic4 (zadruga) kao novih vlasnik4 uredjuju se dosadašnjim običajnim pravom koje postoji u Bosni i Hercegovini, dok se isti ne urede zakonskim putem.« — U članu 3., naročito je odredjeno, da se uz pravo vlasništva u zemljišnim knjigama zabilježi: »Da se dotične nekretnine do dalnje zakonske odredbe ne mogu otudjiti ni pravnim poslovima medju živima, niti javnom, dobrovoljnom, ili ovršnom dražbom, a hi opteretiti novim teretima izuzimajući opterećenja za dugovanje iz poreza i drugih javnih dažbina. Ovo ograničenje vlasništva konzekventno je provedeno kroz sve zakone od Oslobodjenia, koji se tiču adrarne reforme i kolonizacije; ono se najteže podnosi na bivšim kmetovskim selištima, i to zbog toga, što je kmetovskim selištima pripadao najveći dio težačke zemlje, a onda i zbog tođa, što su bivši kmetovi uglavnom imali na raspoloženju samo takovu zemlju, a danas samo takovu imadu u vlasništvu, Budući da se takova zemlja po zakonu ne može ni opteretiti, ni prodati, ne može ona poslužiti ni kao podloga za kredit. Zbog toga su bivši kmetovi, iako su iza Oslobodjenja postali vlasnici zemalja koje su obradjivali, i nadalje ostali nesposobni za kredit: nijedna banka neće da daje zajmova alto težak nema zemlje kojom može raspolagati, pa je u nuždi i prodati, Povrh stoke i drugog pokretnog imanja težaka, banke nerado daju zajmove, jer je ta imovina kod težaka promjenljiva, Što se tiče zemljoradničkih zadruga, one primaju i bivše kmetove u zadruge i daju im zajmove, budući da je neograničeno jamčenje svih za sve; ali je rad zemljoradničkih zadruga skučen, Tako se dogodilo, da su bivši kmetovi u dobu kreditne privrede, uprkos toga što su postali vlasnici zemalja, morali da žive i rade bez kredita. Često je trebalo koji komad zemlje zamijeniti drugim, da bi se uokruglilo imanje; pokatkad je trebalo koji komad i prodati, da bi se nabavilo stoke, orudja, ili drugo šta, bez čega se ne može biti. Dolazilo je i do podjele zadruga, pa se ni to nije moglo da provede. Sve to tištalo je težaka i nije mu dalo da napreduje.

Ali je život jači od zakonskih ograničenja. lako su zakoni zabranjivali svako raspolaganje zemljištima, dobijenim agrarnom reformom, težaci su ipak raspolagali tim zemljištima i prodavajući ih i trampeći i dijeleći., Prenosi zemljišta nijesu se mogli doduše provoditi u gruntovnici, jer ie to zakon zabranjivao; ali su težaci izvršivali te prenose sami sobom u prirodi, predajući jedan drugom pojedine komade po sporazumi, Da bi se ipak

82