Nova Evropa

Pije XI nemaju пјебоуе зппранје: ф0 зи изКобгиф К]егkalci, bolji teolozi ne6o diplomati, koji nemaju razumevanja za žive sile narodnih mas4, Prvi se raduje porazu Srbije, i žali što do njega nije došlo ranije; drugi saradjuje sa fašizmom, jer misli da je sloboda zlo a liberalizam nesreća, Benedikt XV uživa naklonost G, Sforce. Fini duh, ironičan i otvoren za ideje, uz to vrlo kulturan, on je shvatio da je demokratija velika stvar i da masama treba dati oduške u partijskoj borbi i u nacijonalnoj slobodi, Sa ofvorenošću koju mu neće oprostiti klerikalci, Sforca govori o papama kao o ljudima, i to vrlo grešnim ljudima. Otkrio Je mnoge tajne vatikanske diplomatije, intrige i novčane razloge koji su odlučivali u sudbonosnim trenucima, manevre u konklavima i borbu uticaja pri pravljenju enciklik4,

Možda najpotpuniju sliku daje Sforca o Nikoli Pašiću, koga naziva »suštmom Srbije«. Mada se misli da on ima tudjinske krvi, što je mnofima pomoglo da zavladaju izvesnim narodima, i mada je rodjen u gradu, što se ponekad pokazalo kao izvesna garantija za vernost selu kod onih koji rade sa seljacima, — Pašić se, prema grofu Sforci, odlikovao ovim bitno seljačkim osobinama: bio je neodoljivo istrajan, stvaran, ćutljiv, i imao je strast za zemljom, U jednoj sredini gde su suprotne osobine pravilo, on je odista mog8ao imati znatnog uspeha, Bitno orijentalac, Pašić nije mnogo mario šta će drugi misliti o njemu. Zato, misli Sforca, on nije ništa ni učinio da Srbiju opere pred svetom od prekora da je ona kriva za Sarajevo, To mu pisac ne može da oprosti, kao što mu to nikad neće oprostiti ni G, SitonVatson, Inače, Pašić je slepo verovao u Radikalnu Stranku i u Srbiju. Manje je, kaže Sforca, želeo propast Austrije i stvaranje Jugoslavije: »Uvek je gledao bez oduševljenja kako se ono Što je on voleo da bude prosto Velika Srbija pretvaralo u Državu Srba, Hrvata, i Slovenaca«, U njegovu srcu, pored Radikalne Stranke i pored Srbije, čovek bi mogao naći još ova dva Seograiska i politička pojma: Bugarska i Arbanija. Bugarske se bojao, upravo bio je nepoverljiv prema njoj; Arbaniju je želeo da zauzme, ili bar da podeli s Italijom, Austriju nikad nije izazivao, misli Sforca, i zvaničnoj Rusiji nije bio toliko odan i podložan koliko se obično smatra, Jedan zanimljiv Pašić, zar ne, i prilično nov?,., Uzgred, jedan opis Ljube JovanoVvVića, bivšeg ministra, koji se piscu učinio »krupan, sentimentalan, i tašt«, i koji se hvalisao da je znao za atentat u Sarajevu, dok svakako ništa o tome nije znao,

Na Venicelosa se grof Sforca naročito okomio zbog zauzimanja Smirne, — što on smatra jednom od najvećih grešaka od 1918 do danas —, i zbog pohlepnosti u zahtevanju tudjih zemalja, Lojda Džordža napada vrlo oštro zbog iste Smirne, ali i brani od prekora da je neozbiljan i nestalan, Kad

99