Nova Evropa

Пример Шпаније,

(О судбини једнога народа.)

Судбина Шпаније постаје, из дана у дан, у померености европског проблема, једним од његових најтрагичнијих аспеката. Још увек у несталности и у неуравнотежености својих стално супротних стремљења, ова се земља буни, смирује, и поново издиже, незадовољна и немирна у својим вечно променљивим облицима, страствена и сензуална, реакцијонарна и револуцијонарна, сервилна и либерална, незадовољна у нереду а жељна за миром и за сређењем, — увек индивидуална и готово анархична у љубави и у помамном осећању и схватању верских и друштвених питања. Судбина Шпаније, у грчевитом конвулзу узбурканих страсти, добија изглед најкрвавије реалности измученог медитеранејског подручја. У измрцвареној и расклиманој анатомији садашње Европе, Шпанија показује највише жеље за преображајем, за обновом, за успостављењем реда и станови“ тих граница друштвених и државних одношаја, нако ово њено интимно превртање и крваво преокретање постаје фаталним за хоризонтални развој европске линије; она заправо представља све дубље и опасније пропадање у каос. И ако би, у овоме случају, требало да се послужимо једном од ретких истина грофа Кајзерлинга, да » Шпанија етички стоји на челу данашњег европског човечанства«, и да »Европљанин будућности мора, у сваком случају, ако хоће да постигне своје савршенство, говорећи у етичком по гледу, да постане Шпањолац«, онда би нам судбина Шпаније и Шпањолаца морала да послужи примером у целокуп“ ном третирању и објашњавању европског проблема. И као што је, баш пре неколико дана, Лудовик Нодо (Мамдеач) сасвим исправно тврдио, да Европи фали Русија, готово исто толико је тачно и то, да стално неприсуство Шпаније у Европи, њена неактивност и њено интимно пропадање, барем уколико се односи на Медитеранеј и на Запад, представља фаталан моменат у декаденци европских духовних снага. Јер Шпанија је, како је добро рекао један од њених проницавих духова, Салвадор де Мадариага (у својој одличној књизи »Енглези, Французи, Шпањолци«, Париз, 1981), »водећа нација историје, када се свет бори за духовне принципе, за јединство противу различности, и када се ставља у питање оно богатство што лежи у душама«. Зато и скретање пажње на шпањолски проблем има за нас да значи уједно и једну поуку, једно упозорење, и један пример о фаталним неуспесима, који су данас исто толико актуелни и у другим крајевима Европе колико у Шпанији.

144