Nova Evropa

Али покушајмо да видимо куда ће нас одвести тај мудри протекцијонизам, тај стални — за привреду целе Европе тако кобни — царински рат, који сад Г. Балдвин хоће да уведе и у Енглеску, у земљу којој је слобода трговине, слобода промета и здраво умерено схватање демократизма, донело невероватно благостање, и помогло да рашири своју империју преко целог света. Чак се, кажу данас енглески листови, и фармери радују, што ће се увести царина на данске пољопривредне производе (сланину, масло, и т. д.). Само да та радост не буде кратка века, јер се досада свака заштитна царина осветила ономе који ју је увео. Један минималан број енглеских фармера моћиће из ње да извуче неку корист; али каква ће бити реакција те заштитне царине за енглеску индустријуг — Статистички је доказано, да сваки Данац годишње троши енглеске робе у вредности од 835динара, и да је Данска по реду други међу потрошачима енглеских производа. Нема сумње, да је данашњи енглески положај врло тежак, и да Енглези имају један оправдан аргуменат: да није могуће продужити политику слободне трговине (»фри тред«), кад царински зидови у другим земљама све више расту, тако да својом висином већ потпуно помрачују видике европској привреди. Ипак, неће Енглезима бити од веће користи нова царинска политика. У првом реду, та ће политика да укочи слободу промета и да удави трговину, као што царински протекцијонизам дави трговину и онемогућује глатки промет у континенталним земљама. Друго је, да ће на такву меру Енглеза друге државе, например Данци, одговорити сличним мерама, т. |. они ће знатно да смањују увоз енглеских производа у Данску; будући да ће Данци бити присиљени да продају своје пољопривредне производе по знатно сниженим ценама, то ће ти производи ићи, много више него досада, у Немачку, а Немци ће стога куповати знатно мање пољопривредних производа од других (например, од нас Југословена). Тако ће једна, рецимо, сама по себи ситна мера Енглеза, начинити нову збрку у већ толико замршеном стању европске привреде.

Г. Соервен извињава неостварљивост царинске уније тиме, што би таква унија оставила читаве редове индустријских и пољопривредних радника Европе без посла. Ово је свакако тачно, али се притом заборавља, да су то све радници таквих земљорадничких и индустријских предузећа која су вештачке творевине баш тог царинског протекцијонизма, и које — упоређене са великом несрећом коју представља стална царинска борба европских држава — сразмерно не доносе никакве, или бар врло мале, користи привреди дотичних држава. Узмимо само, као пример, горуће питање наше југословенске пиварске индустрије: да би неколико

170