Nova Evropa

ова Европа

Књига ХХТУ. Број 5. 26. новембра, 1931

Amerika i Evropa,

U ovoj svetskoj privrednoj krizi, a to Je pod pritiskom nevolja i nedaća koje potiču prvenstveno iz ekonomskih ra21058, ројауЏа зе — розје Баја — potreba, da se svako upozna sa dlavnim pojmovima i izrazima kojima operišu nacijonalna ekonomija i finansijske znamosti, pa su se odmah javili i pisci koji na popularan način objašnjavaju i tumače širim krugovima inače teška i složena privredma pitanja, Mnogi naučnici i teoreličari sišli su sa svojih katedara medju nas movinare i publiciste, da uzmu neposredno učešća u raspravljanju i rešavanju aktuelnih problema, kritikujući rad političara i njihovih savetnik&, i predlažući šta da se radi i kako da se prebrodi mučna situacija, Imena Knsa, Kasela, 1, Fišera, Gj. Bernharda, i drugih učenih ekonomista i profesora privrednih fakulteta, odmenjuju se u velikim dnevnicima pod uvodmim člancima o svetskoj krizi, i o njenim uzrocima i posledicama, s imemima Lojda Džordža, Erijo-a, Tome, lorda Roberta Sesila, i drugih državnik& koji misle da — s autoritetom bivših ili sadašnjih ministara i šelova partija, ili s iskustvom predsednik4 i članova važnih

nacijonalnih ili medjunarodnih ustanova i nadleštava, — treba i Javno da uzmu reč, i dadu savet kako bi se — po mjihovu mišljenju — mogli srediti odnosi i sanirati kriza, Prosto uživa

čovek što može, i kao običan lajik, da prati sve što oni kažu, iako na kraju, naravmo, nije mnogo pametniji nego što je bio kad se dao na čitanje, nemogući da se lako snadje u onome što jedni zagovaraju nasuprot drugima: u inflaciji, i u deflaciji, za zlatni standard, za devalvaciju valuta; a jasno je da svaki od njih, sa svoga gledišta, ima pravo ,,, Nama su ipak najmiliji i najubedljiviji oni pisci i Javni radmici koji, širih vidik4, izlaze iz okvira čisto stručne diskusije o pitanjima izvoza i uvoza, kredita, i tehnike novca, pa Sledaju na stvari s орббјеб боуебалskog stanovišta, potkrepljujući svoje navode i razloge primerima iz prošlosti i iskustvom vekova, U tom smislu, raspravljajući — u jednom od prošlih uvodnika — i mi o tome »Šta da se radi« {vidi „Novu Evropu« od 26, septembra), zadržali smo se s naročitim zadovoljstvom na jednom »nacrtu Nove

241