Nova Evropa

Тако је говорио, на почетку 1919, велики Вилзон. Али Америка не послуша његов глас; а вјештачка харанга и пропаганда увјери велику већину америчког народа, да је Вилзонова Лига Народа једна паклена сплетка и подмукао атентат на слободу и срећу америчког народа. Но будући да су потребе свијета, па и америчког народа, јаче од мржње и партијских интереса, већ под насљедником Вилзона отпочело је очијукање републиканског режима са Лигом Народа и улажење у њу на мала врата. И како су Вилзонови противници у отсудном часу употребљавали сва средства да спријече улаз Америке у Лигу, тако су послије свим вјештачким средствима пред народом скривали или оправдавали то улажење на мала врата.

Тако се Америка својевољно одрекла оног вођства свијета које јој је Вилзон био прибавио; а без њена присуства и вођства у Лиги Народа, ова је постала тек сјеном Вилзонове Лиге и играчком империјалиста, за које Вилзон рече да се још не одрекоше кривих амбиција. M откако се Америка одрекла Вилзона, и улоге коју јој он бијаше намијенио у Лиги Народа, цио свијет јури стрмоглавце у провалију. Само неколико година посматрала је гордо Америка са врхова свога просперитета како се Европа постепено све више гуши у посљедицама рата и њена отсуства из сарадње на спасавању и обнови свијета. Из дана у дан поручивали су Херстови листови Европи: »Ваше репарације, ваша политичка питања, никако нас не интересују; камати на дугове што нам их дугујете не могу бити везани уз репарације, камате морате плаћати златом, а вашу робу нећемо«. А којим златом да плаћа Европа, кад је све злато у — Америци»... Да се немогуће омогући, и без злата да Америку златом плаћа, утиче се Европа једином, очевидно палијативном средству: да од Америке позајмљује злато, и да ју њиме плаћа! Сва се Европа заложи америчким банкарима, непрестано позајмљујући у Америци за исплаћивање америчких камата и дугова. Сама Њемачка, у разним облицима, позајми од Уније на 2000 милијона долара. Овакав палијатив може да дјелује до извјесног степена и за извјесно вријеме; али једног дана мора, математски, да затаји, па да се вјештачки подржавана нереалност претвори у рушевине. Бо: лест гладне, беспомоћне, под неподносним теретом дуга и наоружања стојеће Европе, захватила је и остали свијет, и — у првом реду — силну и богату и поноситу Унију. Благостање, изграђено на ратним добицима и на поратном просперитету, претвори се у страшну привредну кризу, H милијони радника остадоше без посла. Читав свијет, и Аме-

252