Nova Evropa

шетка Рата, иако је за посљедњих десет година становништво порасло за пуних двадесет милијона. Шта је тому узрокг — Као што главни узрок свјетској кризи треба тражити у | недостатку економске сарадње између појединих народа и држава, тако је исто један од главних повода америчке господарске панике помањкање кооперације између појединих честица цјелокупне народне привреде. Иста деструктивна правила утакмице каква владају пословањем појединаца и корпорација, као да су се увријежила и у међусобним односима саставних компонената народне господарске дјелатности. Досљедно томе, у економској политици Америке слабо се осјећају закони координације и воља неког свјесног вођства ка промишљеном и унапријед одређеном циљу. Другим ријечима, битни интереси и планови пољодјелства, индустрије, промета, новчарства, не воде ка складној тачки, већ су удешени или под пресијом најужих личних интереса или по диктатима пуког случаја. Мјесто споразумне сарадње, свагдје се редовно појављује колизија најразличнијих интереса и амбиција. Пољодјелство не води много рачуна о стању и потребама индустрије, индустрија се у сасвим ограниченој мјери обазире на моментане захтјеве и интересе пучанства, промет је у такорећи неодређеној зависности од пољодјелства и индустрије, финансије врше своју задаћу углавноме да задовоље моментаним и сезонским захтјевима те инерцији случаја. Сличне фазе несређености осјећају се и унутар посебних грана скупне привреде. Као примјер, промет пружа заиста вјерну слику овог недостатка једног координирана програма.

Од појединих група које сачињавају промет могло би се свакако очекивати становита сарадња, избјегавање трења и трзавица и свега што води ка губицима и ка непожељноме кочењу колико промета толико и цјелокупне привреде. У Америци, међутим, могу се запазити становите, готово непомирљиве, утакмице које управљају дјеловањем посебних грана свеукупног промета. Тако је напримјер очигледно, да жељезничка група сваком приликом настоји онемогућити интензивнију експанзију и експлоатацију обалне и ријечне пловидбе. Моћне политичке групе, које заступају интересе жељезница, настоје то получити путем закона неповољних за бродарство, док финансијски интереси у истом циљу наступају не мање убитачним средствима — ускраћивањем и основне главнице и радног капитала пловидби. Познато ||, да су жељезнички интереси одвајкада противни изградњи водне и каналне мреже, те да су се најжешће опирали и основи Панамског Канала, за који се тврдило да-ће добар дио промета између Атлантика и Пацифика скренути на свој пут и тиме знатно оштетити велике трансконтиненталне

263