Nova Evropa

сношљиве и опасне за њихове благајне, жељезнице се до: сјетише јаду и отпочеше противника тући његовим властитим оружјем; у ову сврху стале су њихове управе организовати и саме аутомобилске линије, док у најновије вријеме много наде полажу на неку комбинацију возила (Т. зв. »опапд-он соасћ«), које би једном гарнитуром котача путовало по трачницама а другом се кретало по обичним цестама као обичан аутомобил.

Путничким и теретним аутомобилима придошли су још неки елементи да поткапају жељезничке финансије. Ту су у првоме реду електрични водови високог напона, који државу пресјецају у разним смјеровима и на великим даљинама, преносећи и додајући снагу у разним количинама и за свакојаке сврхе; то значи, да је жељезнички вагон, који је досад индустријама достављао енергију у форми угљена, данас прилично ослабљен у овој својој функцији. Слично томе, за посљедњих десет година, изграђено је више система транспортних цијеви, које спајају удаљене изворе текућих и плиновитих горива са великим центрумима потрошка: велике множине сировог уља из југозападних крајева државе не достављају се више рафинеријама Њујорка и ЧиKara с помоћу локомотиве већ јефтином радњом »Рлезе!«стројева, који покрећу сисаљке уметнуте у становитим размацима диљем цијевне пруге, те тако огромне масе текуће и плиновите снаге пребацују оцјелном стазом на дуљину од неколико тисућа километара. Још до недавна, жељезнице су се старале за плинске потребе града Чикага достављањем небројених возова антрацита из пенсилванских угљенокопа; закони несмиљене утакмице свели су и ово врело жељезничких прихода на врло чедне размјере откако је недавно отворена плинска пруга која град Чикаго напаја плином из даљине од 1600 километара. А да се сва зла наједном нађу на окупу, разне зракопловне службе очигледно настоје да преузму што више жељезничког промета, нарочито путничког и поштанског.

Концентрисани нападај свих ових разних фактора на жељезнице није остао без посљедица, те су неповољни резултати овакова дјеловања попримили данас већ сасвим конкретне форме. О нетом минулом временском размаку од 1920—1930 причају жељезнички анали као о десетљећу које карактерише готово никакав пораст у промету, јер се је у овој перијоди читав приход теретне службе једва подигао за девет од сто, док је путнички промет спао за 34 од сто, унаточ знатноме порасту становништва. Овај недостатак виталне снаге и издржљивости још се јаче осјећа услијед акутне економске кризе: у години 1930, жељезнички приход

265