Nova Evropa

· У књизи »Скулптура Двадесетог Столећа« превлађују радови Мила, од којега има седам илустрација, много више него од многих других вајара. Например, Меншип (Мапship), са својом помном мајсторијом, испада према томе мерилу веома слаб, Архипенко неодређен, а Херцог (Негхоб) нејединствен. Боље пролазе Колбе, Зедкин (Јафе), Добсон, и Скипинг (ЗКеарлб), од чијих радова има илустрација, и од којих сваки добија своје место. Занимљиво је видети, донекле, сличности између Мајола, Колбеа, и Добсона. Сваки од њих, кад је најбољи, ствара сасвим идеалне ликове; али понекад, можда услед одвише велике склоности ка хармоничном истинољубљу, сваки од њих у стању је да начини статуу која више личи на модел што позира за идеалну фигуру него на саму идеалну фигуру. Ово се никад не дешава у делима Мештровића, Мила, или Ерика Гила, од којих се сваки испољава као индивидуалан стваралац чија се уметност храни непосредно од родне груде.

Покрети савремене скулптуре у Средњој Европи сразмерно су мало познати британским критичарима, па није чудо да ни Касон не даје баш тачне и исправне судове у том правцу; тако он, например, каже за Колбеа да представља немачко вајарство, и хвали Херцога, док у исти мах и не спомиње оне мужевне утицаје који су, у Немачкој и дустрији, постојали напоредо с утицајем Родена, у годинама пред Светски Рат; преко идеала Хилдебранда (1847—19921), и експеримената Ледерера и Мецнера (1870—1919), не сме се прелазити ћутке ни у кратким прегледима развитка савремене скулптуре, при свим разликама у мишљењу о заслугама и вредности радова ових уметника.

У књизи »Неколико модерних скулптора« има више слика старе европске уметности, ради поређења, па се препоручује ово помоћно средство за студирање и другим писцима, који буду узимали у обзир и уметност ван Европе.

Ernest H. R. Collings.

Godišnjak za medjunarodno pravo,

»Annuaire de } Association Youšoslave de droit international«, Belgrade—Paris, Les ćditioms internationales, 1931, Premičre anmnće: 1931. Comitć de rćdaction: Mileta Novaković, Ivan Subotić, Ilija Pržić, et Stevan Ćirković,

Ova knjiga, pisana francuski, a uredjena u Jugoslaviji, namijenjena je više vanjskome svijetu nego li nama, Ona je neke vrste nacijonalnog reprezentativnog tima, koji bi imao da pokaže inozemstvu šta je sve kod nas učinjeno na polju medjunarodnog prava. Valja priznati da je reprezentacija dobra,

297