Nova Evropa

Први Конгрес Југословенских Библијотекара.

Дана 28.—29. новембра о. г. одржан је у Загребу Први Конгрес Југословенских Библијотекара. У скромној историји нашег нацијоналног библијотекарства ваљаће тај датум бесумње подвући као један свијетао празник наше књиге. Ради се ту, дабоме, тек о једном тихом зборовању малобројних културних радника, који су сав свој живот посветили изграђивању и уређивању наших домова књиге, наших јавних књижница. Све већа и неодложнија потреба, да њихов рад буде што јединственији, а тиме и успјешнији, наметнула је нашим библијотекарима потребу да се састану на заједничком зборовању, о чему је Друштво Југословенских Библијотекара, које окупља у својој организацији са своје три секције у трима нашим главним културним центрима Југославије — највећи дио југословенских библијотекара, већ поодавна водило рачуна, али је до остварења самога Конгреса могло доћи истом поткрај прошлога мјесеца, и то — на потицај београдске секције — у Загребу, вјеројатно из пажње према загребачкој Универзитетској Библијотеци као најстаријој и најуређенијој књижничкој установи у земљи. Конгресу је предсједао доајен југословенских библијотекара, Г. Пт. Велимир Дежелић старији, управник Универзитетске Библијотеке у Загребу у м., који је у свом поздравном говору означио сврху Конгреса ријечима: »Ми смо се овдје сабрали, да се договоримо како ће наше институције бити од још веће користи народу, и како ће наше библијотеке постати бољима и узорнијима. Надам се, да ће ово зборовање доказати, да и Срби и Хрвати и Словенци у својој Југославији хоће да се ставе у прве редове оне силне просвјетне организације библијотека читавога свијета...«

Дневни ред Конгреса обухватио је низ веома важних питања, која су понајчешће од замашног значења и за нашу опћу књижну и књижевну југословенску културу. Ту ваља у првоме реду споменути питање југословенске библијографије, које је у нашој нацијонално-културној биланци једна отужна и тешко пасивна ставка. Ради се ту о елементарној инвентаризацији духовне својине нашега народа, који су посао давно обавили несамо сви културнији него чак и од нас мањи и мање напредни европски народи; а ипак је без извршења тога посла сваки рацијоналан рад на народној науци и просвјети готово немогућ. Ова је потоња чињеница једва икоме тако добро позната као библијотечним радницима, који су у дневном пословном додиру с нашим научним круговима и њиховим све тежим жалбама и оптужбама због неријешености питања библијо-

344