Nova Evropa

739 A NJ. OVA KONJE E LJ

ал

541,

Нова Европа Књига ХХУ. Број 1. 26. јанугра, 1932

Za mirno rasudjivanje.

Sumrak Evrope. Propast civilizacije, Kriza, u svim 'pravcima, Slom sveta. — Berdjajev, i ostali Rusi; Špengler, i njegovi nemački trabamti; Papini; Pol Valeri, i Dihamel; i toliki drugi poznati i manje poznati pesnici i pisci 1 putopisci, koji jednodušno svedoče, i u jednom glasu — kao u horu — pretskazuju i oglašuju, da »otpočinje doba jednog svršenog sveta«, oplakujući gorku sudbinu ljudske civilizacije i posmatrajući melankolično kako stara Evropa, nemoćna i iznurena, tone u mraku, i umire, Uši nam zaglunuše od lupe čekića o čamovu dasku, to modema tehnika polaže u sanduk i sahranjuje d u h dosadaŠnje kulture! A razgovori i novinski članci o svetskoj privrednoj krizi, koja je tek otpočela i kojoj se ne može sagledati kraj, odjekuju uzbudjenjem i u najspokojnijim savestima i u najstaloženijim glavama, i izazivaju misli koje se mute i vrte uokrug kušajući da nadju ma i slamku jasnoće za koju bi se uhvatile, ili trun čvrste podloge na kojem bi otpočinule, Uvukao se u duše nemir i strah, teški nemir kojim radja neznanje i neshvatanje, i crni strah od neizvesnosti, panični strah, Da, panika, to je prava reč,

Da li pisci i savremena literatura sipaju ulje na vatru, i stvaraju od aktuelnoga zla u privredi i politici gore u svestima i duhovima; ili se — obrnuto — panika svakidašnjice prenosi preko političara i javnih radnik4 i ma pisce i mislioce, to ne menja ništa ma stvari, Činjenica je, da kulturnu i privrednu krizu u stopu prate i trubama objavljuju savremeni duhovni pokreti i ugledni pojedinci i književnici, utrkujući se takoreći sa dnevnicima i berzanskim izveštajima u alarmiranju javnosti i u isticanju oštre i blizine opasnosti koja preti »bednom čovečanstvu«, Pri svem tom, uvežban pogled lako će uočiti, da su misao i duh preduhitrili dogadjaje ı predskazali ovu »propast zapadno-evropske civilizacije« i njegove posledice, i to na mnogo vremena unapred, i vrlo odredjeno i ubedljivo, iako manje bučno i bez paničnoš uzrujavanja, Drugorazredne literarne i mislilačke veličine sadašnjice samo su usplahireni ı zbunjeni epigšoni velikih ljudskih umova 1 duhova koji su suvereno ali

1 _ 1052 –