Nova Evropa

mirno vladali materijom o kojoj dovore, te čijim ćemo se mislima i zaključcima morati i mi vratiti da bismo proniknuli u dublje uzroke ove krize, i da bismo — što pribranije — potražili izlaza, ako ga ima, iz ovođa stanja.

Od časa kada je Francuska Revolucija istrgla misleno ljudstvo iz zablude, da je svet u kojem živi stalan i nepromenljiv, ı otkako je — prema Kantovim rečima — otkrila u čovečjoj prirodi urodjenu sposobnost i pozitivne moći za poboljšanjem i usavršivanjem, kakve još nijedan državnik nije bio u stanju da !ттидгије 12 Фојадапјеб toka stvari, čovek je počeo sve življe i sve upornije da ispituje svoje stanje i mogućnosti svoda duhovnog razvitka, padajući s vremena na vreme — usled ograničenosti svojih umnih sila i nedokučivosti dalekih ciljeva u malodušnost i očajanje, takoreći »s neba na zemlju«. Za Hegelom, koji je s uspehom pokušao da što ubedljivije prikaže duhovno bogatstvo istorijskošg razvoja, i da odredi — bar približno — odnos izmedju bitisanja čoveka i njeSove svesti o tome bitisanju, došli su Marks i njegovi učenici, pa su iz tog učenja izlučili jednostrani smisao maferijalnog života i njegovih produkcijonih sredstava i potreba, ulazeći dublje samo u istorijskodruštvema pitanja, da i ova ma kraju uproste i izvršnu u čisto ekonomsko-materijalističke teorije, i primene ih u borbi radništva za kruh a protivu postojećih privrednih sistem4, Prelaženjem s metafizičkih i istorijskih perspektiva, i od kontemplativno8 rasudjivanja o stvarima opšte vrednosti, na probleme sadašnjice i na dnevnu politiku, te na neposredno raspravljanje pojedinačnih ı klasnih interesa, uvlačio se u duhove i u mišljenja momenat nemira i uzbudjenosti, a momenat straha u predosećanje mutnih dan4 koji su imali da se Jave na vidiku, Gete je Još s punim mirom govorio o tome, da će čovečanstvo poslati doduše uvidjavnijim i iskusnijim, ali ne i srećnijim i za rad ornijim, predvidjajući »da dolaze vremena kad Bos u njemu (čovečanstvu) neće više uživali, nego će biti prinudjen da sve sruši i iznova stvori svet«, Ali već na jedan čovečji vek posle njega, propovedao je Niče glasno ı rečito svoju nauku o nihilizmu Evrope, — samo što da niko nije čuo ni razumeo, a ponajmanje njegovi Nemci, Tek na početku ovoga veka, i naročito za Rata i posle Rata, ustalio se u Evropi osećaj od opasnosti koja preti kulturnom čovečanstvu i njegovim tekovinama, i tek pošto je Nemačka — nakon svoje katastrofalne pruske politike — lučena i unižena, javili se zloguki proroci sa svojim jeremijadama o propasti sveta. Dr. Karl Jaspers {u uvodu svoje odlične knjižice »Die бебе 5ИџаНоп Чег Ден«) хаугбије роSlavlje o postanku savremene ljudske svesti zaključkom, da se svest našega doba, odvojivši sebe od bitisanja kao takovog, počela napokom baviti sama sobom, pa je — osetivši se ništavnom — premela taj osećaj ništavila i na bitisanje i njime da

2