Nova Evropa

начин да се успостави не морално већ једино трговачко поверење. Али криза је у ствари много дубља, и излаз из ње мора се тражити не на десној већ на левој страни књиге, где наслов гласи »Чеђећ«; само што се и овде ова реч мора да тумачи не у смислу трговачког дуговања, већ у смислу моралне дужности.

Све догод свет, опијен успесима материјалне културе, буде гледао у речи »моје« — као што је то случај данас само образложење и оправдање своје способности да ради штогод хоће, пуштајући с вида да та реч има и други смисао, све дотле он неће наћи излаза из ћорсокака у који га је завео баш сјајни процват те материјалне културе. Потребно је, да вођство у питањима која се тичу целог човечанства буде не у рукама оних који владају новцем и стварима, те услед тога имају лажан појам о својој власти и о својим могућностима, већ да водећа улога припадне људима који су сами под влашћу вечних начела и идеја правде и праведности. Само ширење власти ових идеја може да прекине грчеве у којима се свија савремено човечанство, а који прете да се претворе у агонију наше културе; само кад људи буду опет звали и ове идеје »својима«, они ће знати како да право располажу »својим« стварима, чија обилатост сама по себи никоме не обезбеђује срећу на земљи.

Александар Громбах. (Преведено с руског рукописа.)

U sumraku sadašnjice.

Osjećaj sve veće i mučnije tjeskobe prolazi Evropom. Negdje se talasa u snažnim valovima, koji otimaju dah, navaljuju na razbor, na ravnotežu i najhladnijih političkih mozdova, a neđdje se istom pokreće u lakoj drhtavici koja sutra može da maraste i izazove paniku plaveći po ratu mučno stvoreni sugestiju medjunarodne sigurnoshi i stamosti društvenoša роretka. I najači privredni sistemi počinju se tresti u temeljima. I najlogičnija uvjerenja počinje podgrizati skepsa, a najčovječnije težnje istimski velikih umova, izgradjene na vječnim istmama Које зи od komada čitave izvučene iz dstorije, DOsustaju i kao da počinju da klize niz fatalnost dogadjaja, Privredna, i u njoj i s njome urasla i srasla društvena kriza tačnije dezorgamizacija — nabujava, razgradjujući produkciju i potrošnju, a s mjima i Rkakvo-takvo blagostanje боујеčanstva, podlokavajući uzajamnu stalešku snošljivost, nanoseći u obitelji siromaštvo, i od života većine stvarajući mučam problem opskrbe, stanovanja, njege, i zamjenične pomoći, Za-