Nova Evropa

Из овога се прегледа види, да у Немачкој на 80.000 људи имају двапута толико имовине колико 62% милијона. (Најбогатији човек, чини се да је бивши цар Виљем, док у ред најбогатијих људи иза њега долазе Кгарр хоп Воћеп и још неколико индустријалаца и финансијера; бивши краљеви и неки други владари, и такозвани »Зфапдез-Неттеп« — например кнез Ноћепхоегп-О у талтбеп —, имају такође лепе милијоне.) Расподела народног дохотка такође је веома занимљива: Јуди: Друштвеног слоја: Приход: 29% милијона Сиромаси 47 милијарда 3% милијона Средњи сталеж 16 милијарда 30.000 Богаташи 4 милијарде

Комбинујући приход и имовину, и претварајући апсолутне бројке у процентуалне, долазимо до следећег резултата:

Људи: Друштвеног слоја: Имања: 93,60 Сиромаси 40 6,25 Средњи сталеж 34 0,15 Богаташи 26

Дакле, с једне стране стоји 60 милијона људи — од последњих просјака па до ситних буржуја, сељака, и чиновника, — чији је положај веома несигуран и бедан; с друге стране — олигархија богатства, на челу које стоје неких 110 магнатских фамилија, које досада још држе у својим рукама целокупни немачки народ. На граници прошлог и овог столећа, — чак и у многим социјал-демократским круговима (Бернштајн, Давид, и остали »ревизијонисти«), ада и не говоримо у буржоаским и »народњачким« (у Русији) економистима, — био је такорећи »bon фоп« да се тврди, како је Маркс погрешио што је прорицао све већу концентрацију богатстава у истим рукама, и све веће сиромашење (пауперизацију и пролетаризацију) маса. Оно што смо горе изнели, на основу истраживања Фрида (који нипошто није марксист), потврђује напротив да је Маркс био у пуном праву и да су се варали у својој критици његови противници и епигони. Марксове прогнозе потврђује можда још више факат картелисања индустрије.

Онда писац даје преглед олигархије богатства независног средњег сталежа, у који он убраја имућније предузимаче и поседнике; затим долази зависни средњи сталеж, т. |. поглавито државни и приватни службеници са факултетском спремом, и лица такозваних »слободних професија«, код којих су углавном зараде недовољне, могућности авансмана ограничене илиготово никакве, иако је то интелиген-

277