Nova Evropa

nak »Serbokroatische Beitrige zur GoetheLiteratur«, — Odlične priloge dao je Dr, Pero Slijepčević : osim članaka u »Novoj Evropi« (str, 151—162) »G ete o Kraljeviću Marku«, i (str, 1623—165) »Uticaj Geteov na prve kompozicije naših narodnih pesama u Nemačkoj« — nadovezujući na svoj raniji članak {u božićnjem prilogu beogradske »Politike«, od 6, januara 1932) »Gete i kompozicije srpskih marodnih pesama« —, i članak »Šta je Gete video u našoj narodnoj mpoeziji« [u »Letopisu« Matice Srpske za apriljmaj|jumi, str, 72—80), pored drugih članaka o Geteu (vidi niže). — Naročito je zadužio literaturu o ovom predmetu prof. G. Šamšalović, davši u celini prevod Geteovih članaka o našoj narodmoj poeziji [u »Novoj Evropi«, Geteov Broj, str, 131—144), koji dosad — čudnim načinom — nije postojao {osim fragmemftarno), I »Srpski Književni Glasnik« doneo je prevod Gefteova članka »Serbische Lieder« (od Dragoljuba Gančića), ali nepotpun.*) — Dr, Irena Fekete napisala je, kao svoju doktorsku disertaciju, »\Wilhelm Gerhard und seine Ubersetzungđem serbischer Volkslieder«, 12 Које је objavljen u prevodu (u »Srpskom Književnom Glasniku« od 1, aprila, str, 55—557) odlomak »Gete kao podstrekač srpskih narodnih pesama«,

I predavači sa opštom temom »Gete« dodirivali su većinom odeljak o Geteovu interesovanju za našu narodnu poeziju, Tako naročito, u svojim mnogobrojnim predavanjima (Које ne možemo ovde pobrojathi), Dr, Vladimir Dvorniković (kao primer navodimo članak u »Pravdi« od 3, decembra 1931, »G. Dr, V, Dvorniković o Geteu«, i članak s prvim odeljkom »Što mi dugujemo Geteu?« — odštampan u zagrebački »Merkurov Vjesnik« od 15, januara 1932, str, 6—10), Na Pučkom Sveučilištu u Zagrebu održao je predavanje, o »Geteu kao pesniku i misliocu« (31, januara 1932) prof. Šoamšalović; a zatim već napred spomenuto predavanje o »Faustu«,

Od rasprava i članaka o Geteu uopšte, i o pojedinim delima Geteovim, osim onih koje smo već spomenuli {o »Faustu«, »Prometeju«, i u vezi sa našom narodnom poezijom), treba naročito istaći dve studije poznatog pisca o Geteovoj »Hasanaginici«, gospodje Kamile Lucerne, koje je »priводот Geteove Proslave« objavila na nemačkom jeziku: »P r oteus-Goethe«, i »Studien zu Goethes Ržaitseldichtungš „Das Mžšrchen'", Ova druga studija nadove-

*) Iz prevoda G, Dra, Šamšalovića izostao je slučajno jedam Geteov

neobjavljen fragmenat iz 1827 (»Serbische Volkslieder«), koji je veoma karakterističan, te koji će »Nova Evropa« doneti prvom prilikom,

349