Nova Evropa

Душа (психа) човека.

Разум и морал,

Настојао сам да покажем, у свом претходном чланку (види »Нову Европу« од фебруара т. г.), шта представља — према учењу данашње науке — инстинкт, ту и човеку и животињи дубоко урођену способност дејствовања у нормалним приликама тачно и савршено у корист индивидуе и врсте. Нарочито сам се трудио да подвучем једну околност: да у ред инстинктивних поступака човека треба ставити само оне које се врше диктирани од урођених психичких фактора, а никако не стечене у току живота и развитка. Јер, савремени, и поименце културно-интелигентни човек навикао је, већ од детињства, да се у својим поступцима руководи не чисто инстинктивним већ поглавито својим разумним моћима и способностима. Но и ове нису код њега биолошки једнаке.

Разумност је способност коју запажамо и код виших животиња; па чак и површно посматрање птица и сисара показује, да — у врло великом броју случајева — све јединке исте врсте не поступају једнако, и да поједине имају индивидуалнога сазнања које је основано на личном искуству, на личном памћењу. Ове животиње могу се сећати старијих факата и епизода из свога живота, и могу, управљајући се према њима у новим случајевима, да поступају на један или други начин, — могу да се користе својим лично стеченим искуством. То није инстинкт, који све »зна« већ од рођења и који није у стању да научи ништа ново. Птице, а нарочито сисари, могу — посматрајући друге јединке своје врсте — да поступају слично њима, да им подражавају: способност подражавања даје им могућност да лако усвајају искуство старијих, који га имају много више. На тај начин разликујемо, код топлокрвних бића, већ три елемента психе: рефлекс, инстинкт, и разум. Све најважније функције ових животиња — све што спада у самоодбрану, исхрану, или множење, — то се регулише одговарајућим инстинктима; али напоредо са тим јавља се већ и разум. У чему се састоји биолошки значај разума, и у каквој вези стоји он с инстинктом >

Као што смо већ навели, инстинкт је увек тачан и савршен, али делује увек непроменљиво и подједнако, што је врло корисно при обичним условима живота, којима и одговара инстинкт, када се они не мењају; али може бити и штетно, чак и смртоносно за организам, чим се услови живота промену. За живо биће било би корисно, рецимо, да поступи тако и тако у новим условима живота; али оно није

358