Nova Evropa

и да њихово присуство ни у најмањој мери не стоји у противусловљу с теоријом еволуцијоног постанка човека. Не треба заборавити, да свакој врсти животиња без изузетка припадају, напоредо с основним особинама њене природе које су исте за све појединце врсте, рода, породице, и т. д,, још и извесне особине урођене само јединкама те врсте; тако, например, само слонови имају дугачку сурлу, само жирафе имају дугачки врат а камиле грбу, само пчела прави правилне шестокутне ћелијице, само славуј може да пева своју песму, само паук да испреде своју паучину ит. д, а да постојање тих само једној врсти или групи урођених особина ни у чему не стоји у противности са начелима еволуцијоне теорије. Исто тако можемо схватити и логично мишљење и морал као особине врсте, као нешто чисто човечанско у човеку. Како су постале те особине, то је сасвим друго питање. Свакако су ови чисто човечански елементи психе за нас уједно и најдрагоценији. У биолошком погледу, морамо установити да су они, као и све друге биолошке особине карактеристичне за врсте, најмлађе, јер су се еволуцијоно најдоцније појавиле. И то је, засада, последњи и највиши успех еволуције. Према томе, човечја психа је најсложенија и састоји се из следећих елемената: као животно наслеђе: 1) рефлекси, 2) инстинкти, 3) разумност; као човечански додатак: 4) логично апстрактно мишљење, и 5) морал. ;

Тачни подаци биологије показују, да свако живо биће — у току свога индивидуалнога развића, од зачетка до одраслог доба, — као да укратко понавља све стадије развића које је претходно, у еволуцији од најпрвобитнијих форама, прешла дотична врста; на тај се начин код ембријона прво јављају само особине најстаријих предака, док се особине врсте јављају напослетку. Тако код новорођенчета запажамо само један део оних психичких елемената који су својствени одраслом човеку, док се дете од три-четири године разликује у психичком погледу још увек знатно од одраслог човека, поглавито тиме да још нема способности за логично мишљење, нити има морала; психички се дакле мало дете не разликује знатно од виших животиња и у својим поступцима руководи се искључиво инстинктом, памћењем, и подражавањем. Савремена експериментална психологија детаљно је проучила ово питање и прикупила драгоцен материјал за правилно схватање психе детета и за његово практично искоришћавање у циљу васпитавања. Елементарна логика, способност схватања узрочне везе догађаја и појава, те етично процењивање поступака, — све се то развија много доцније, тек у перијоду од четврте до шеснаесте године.

362