Nova Evropa

Tako nije ispovedao nikakvu veru, ipak se držao izvesnih tradicija. Naročito je cenio porodični život. Njedova žena i kćeri pomagale su Ba s toliko ljubavi i odamosti u njegovim dužnostima da nije ni osetio nedostatak sinova u porodici.

U ovom burnom vremenu, prepunom krupnih i sitnih dnevnih brig4, dogadjaja i promena, smrt Albera Tome nije dovoljno zapažena. Velika se dela ne čitaju odmah i ne reklamiraju po knjižarskim izlozima i po feljtonima dnevnih listova, I veličina dela koje je priroda stvorila u osobi Albera Tome odmeriće se tek docnije, kad svet bude stekao onu udaljenost sa koje se Jedino dostojno može prosudjivati rad na ovome svetu. Onda će se odmeriti i one zasluge koje je Alber Toma stekao posebno za našu zemlju, zagovarajući njenu stvar nesamo ma medjunarodnim sastamcima, i nesamo pred forumom već i za kulisama Društva Naroda i Medjunarodnog Biroa Rada, Onda ćemo tek pravo znafi i razumeti, kolikog smo prijatelja 1261bili u osobi Albera Tome.

Gj. Ćurčin.

Природни закони и умовање у економији. (Поводом Кензове књиге: »Еззауз 1п регзџазтоп«.)

Економисти се труде да привреду обдаре конвенцијоналним предикатима знаности. Имала би да буде дисциплина рацијоналног карактера. Становити стабилитет привреде тијеком Деветнаестог Стољећа дао је многим економским процесима привидну карактеристику природних појава. Настале су теорије које су праксу капиталистичког индивидуализма почеле тумачити по калупу сталних закона. Преступци против социјалне и економске етике налазе свој галзоп 4' ефге у аксијомима узрока и посљедице, те се чак оправдавају и математским формулама. Тако напримјер т. 3В. »закон о еластицитету потрошка«: уколико је цијена нижа утолико је потрошак већи. У сврху што живље представе ове истине, економисти цртају хиперболичке кривуље искићене диференцијалним једначинама. У ствари пак, кадгод цијене падају тад и потрошак пада, кадгод цијене расту тад и потрошак расте, — што јасно доказују главни моменти свих прошлих привредних криза, тојест оних економских перијода, циклуса, који су само израз неминовних природних закона.

Откуд очито несугласје које постоји између математске формулације и збиље» — Можда отуд што је врло тешко укључити у диференцијалну једначину врло важан експонент — људску психу, на коју се је досада конвенцијонална

370