Nova Evropa

смо од особа које су вршиле надзор над нама, да је и у свом саслушању то. исто изјавио. 0

| Наше је уверење; да су онај акт поверљиве природе пуковника Димитријевића и ова саслушања имала пресудан утицај на извршење: изречене казне.

Изволите примити, Господине Директоре, уверење о нашем одличном поштовању,

Београд, 19. ХП. 1923. , Милан Гр. Миловановић, бив, ђштаб, пук. Владимир Туцовић, бив, пеш. пук., Чедомир А. Поповић, бив, пеш, пук. и Велимир Вемић, бив. коњички пуковник."

Ми који смо тада саслушавани у Солуну, и који смо сада у животу, знамо садржину наших изјава. Оне су дате истинито и тачно. И по времену када су дате (још 1917, када се није могао знати ни предвидети исход Рата), као ин у приликама када су дате — а то је било када смо већ обема ногама били у гробу —, најбоље се може утврдити њихова истинитост. А та истина је у томе: да нико од нас није имао удела у Сарајевском Атентату, што јасно значи, да ни организација »Уједињење или Смрт«, као таква и као целина, није имала удела у њему.

Када је пок. Стојан Протић давао оне своје изјаве, у којима је тврдио да је Апис организовао Сарајевски Атентат, што значи да је његов удео у томе атентату био најважнији, не знамо да ли је он имао пред собом доиста тај акт-рапорт Аписов и његово саслушање. Не знамо, шта они садрже, и да ли им у пуној мери и верно одговарају изјаве Стојана Протића. Али све ако се узме да су изјаве пок. Протића апсолутно тачне, оне још више утврђују: да организација »Уједињење или Смрт« није имала удела у Атентату, будући да је и Протић тврдио; да је Апис написао, и сам потписао, изјаву, како је он творац Сарајевског Атентата. Изјаве пок. Протића јасно утврђују нешто сасвим друго, када је реч о организацији »Уједињење или Смрт«: јасно и категорички оне потврђују; да је Драгутин Димитријевић-Апис стрељан у Солуну због Сарајевскога Атентата. Пок. Стојан Протић правдао се пред Dr-OM Ватсоном и пред јавношћу за пресуду у Солуну, и као да је хтео рећи: »Драгутине Димитријевићу, ја нисам крив за твоју смрт!« Он је био Министар оне Владе на Крфу која је имала да да своју дефинитивну реч по нашој осуди, и њему је било свеједно да ли је пресудом над нама учињена каква »правна омашка или не«; али му није било свеједно, да ли ће се њега држати главним кривцем за смрт Аписову, или не.

405