Nova Evropa
VI
Да ли је Драгутин Димитријевић-Апис био главни организатор Сарајевскога Атентата, или тек обичан саучесник, и у којој мери, то је питање које се намеће, и које изискује — у име историјске истине — да буде расветљено. О томе ћу рећи, шта је и колико је мени познато. Да би се акција једнога човека могла правилно разумети и схватити, треба ући у мотиве који је изазивају. Ја ћу изнети, у општим потезима, мој разговор са Драгутином Димитријевићем који сам имао у току Рата (1915), када сам, по службену послу дошао у прилику да се видим са њиме, а то је виђење било прво после Сарајевскога Атентата. Тај мој разговор био је, укратко, одштампан у листу »Новости«, који је излазио у Београду.
Претходно, хоћу да напоменем ово. О Драгутину Димитријевићу као личности — после његова стрељања постоје разна, противуречна, мишљења. Они код којих је страст надвладала разум, и помутила моћ расуђивања, представљају га у црној боји, чак и као патолошког типа; негирају му све добре особине које би могао имати и један просечан човек. Такво је суђење о њему нетачно и неистинито, необјективно, и тенденцијозно. Додуше, и моја оцена о њему могла би се сматрати необјективном, јер потиче од једног његова интимног друга и пријатеља. Ипак, бићу кратак и уздржљив, па ћу стварно и истинито рећи само ово: да је Апис био интелигентан човек и велик родољуб. Осећај патријотизма био је у њему развијен до највеће мере, и није био извештачен. Тај осећај патријотизма био је и главни покретач сваке његове акције; уносио га је у сваки свој посао, и он је био водичем у његову деловању. Почев с његовим учешћем у догађају од 29. маја 1908, па кроз све време даљега његова рада, нацијонализам и патријотизам били су мотиви који су га опредељавали за све послове.
Након Балканских Ратова одређен је Апис на службу у Главни Генералштаб, на положај шефа Одсека за Обавештајну Службу. По природи саме службе, бодро је пратио рад Аустрије, нарочито у војничком погледу. Добијао је разна обавештења (понекад истинита, понекад нетачна и тенденцијозна) о томе: како званична Аустрија има озбиљну намеру и спрема се да нападне, по сваку цену, на Србију, и да нађе макакав претекст за рат, будући да је Србија тада била понајслабија. Уколико је више добијао овака обавештења, утолико га је више обузимала мисао о могућности таквога нападаја, а можда и препада на Србију
406