Nova Evropa

Најача аргументација оних који говоре о тероризму Организације, базира на томе што је, прво и понајвише, Танкосић био дугогодишњи »комитски војвода«, и што је уопште био у тесним везама са »комитама«. Рад, пак; »комита«-четника сматра се терористичким. Да се такво мишљење укорени — нарочито у иностранству — највише је допринела аустријска штампа пре ратова. Јер, приче те штампе о »комитама, комитаџијама, и комитским акцијама« датирају још из времена пре ратова, из времена четничке акције која је вођена у Македонији. Она је постојала. Она је била оружана. Она је имала за циљ заштиту својих саплеменика од терора једне бедне управе — оне управе која је владала у Турској на почетку ХХ века —, и од терора других утицаја који су пре те управе спровођени. А то је и био баш утицај — Аустрије. И баш зато што су те борбе вођене на територији Македоније, камо су се простирале жеље аустријских политичких кругова у њеној политици продирања на Балкан, аустријски владајући кругови, преко своје штампе, сервирали су Западној Европи (неупућеној у те ствари) да се на једном делу Европе, на Балкану (на Оријенту — како се то говорило за државе на балканском тлу), изводе и дешавају ствари које су ван граница цивилизације. Да би се дисквалификовала та борба, која је била на чисто нацијоналистичкој подлози, аустријска је штампа доносила дописе који превазилазе и најбујнију машту писаца сензацијоналних криминалних романа. Хтела је, у име угњетаване цивилизације, у подесном моменту, да затражи за себе мандат, да и у тим покрајинама — у име Европе уведе »ред, културу, и благостање«, нешто слично ономе

што јој је успело било за Босну на Берлинском Конгресу. ——

А све то и такво писање њене штампе било је неистинито и тенденцијозно, и познато је бар сада, да се је званична аустријска управа, кад јој је то било потребно, служила и лажима (да споменемо само добро познате ствари: сервирање лажних докумената у Фридјунгову Процесу, аферу конзула Прохаске, и т. д.). Тако је — због случаја Сарајевског Атентата, и случаја да је атентаторе вежбао Милан Цигањевић, који је био четник и био у вези са Танкосићем, а Танкосић био члан организације »Уједињење или Смрт«, примљено и усвојено мишљење: да је и наша организација била терористичка. Када се дода томе, да је и Димитријевић-Апис био члан Организације, онда се је још више укоренило то мишљење. Да се такво мишљење укорени о организацији »Уједињење или Смрт«, много је допринео и Солунски Процес, који је вођен против »тајне превратне организације« под нарочитим околностима, у изузетним приликама, и са посебним тенденцијама.

413