Nova Evropa

јице људи. Најзад, и да је Танкосић, оценивши опасност подузећа и његове евентуалне последице, покушао да отклони Атентат, на ствари се не би ништа изменило. Он би био извршен, с успехом или без успеха, то није питање, А извршио би га ма ко од чланова „Младе Босне", Данило Илић, или Михаило Пушара, или Лазар Ђукић, — ствар није у личности. И, у исто време, без „средстава: из Србије: револвера се могло наћи и у Босни. Факат је, да је расположење главног кружока „Младе Босне' било за атентат — ми смо тадање психолошко стање омладине већ изложили — и атентат би дошао сам по себи, несамо као дело освете, него као психолошка одушка у једној загушној атмосфери. Већ. по томе стоји као чињеница, да је Атентат дело целе омладине у Босни, и његово извршење није нико могао спречити; исто тако као што иницијатива за њега није дошла споља... Необавештен о раду „емиграната', сарајевски кружок је постао нестрпљив, Данило Илић је сам вршио припреме за свој рачун, и врбовао поверљиве људе. Тако се десило да је он, у време кад су се Принцип и другови повратили из Београда, имао већ две готове групе које су свима, осим Принципу, остале

”

непознате ...

Дакле, остаје као сигурно: да је идеја за Сарајевски Атентат поникла у самој Босни. Она је била изразом једнога очајничког протеста против свих оних прогона, хапшења, вређања, презирања и омаловажавања, што су их аустријски представници власти чинили над становницима. На терор »одозго« одговорено је терором »одоздо«. Сарајевски Атентат није био последицом ни неке више политике, а још мање жеље да се Аустрија изазове на рат, — он је дело дубоке увређености и понижености једнога народа који је на себи имао да носи, и да подноси, један тежак и страшан режим. Та нација која је трпела у Босни и Херцеговини, били су, у првом реду, тамошњи Срби; а та политика која је вођена у тим покрајинама била је уперена, у првом реду, против свих Срба, и оних који су били у Србији. Вандализам аустријских трупа, при првом упаду у Србију, на почетку Рата, то је онда показао до очигледности.

VIII

Многи писци при расправљању питања о одговорности за Европски Рат, заведени у својим обавештењима, као што смо видели, приписују идеју и организацију Сарајевског Атентата организацији »Уједињење или Смрт«, сматрајући је терористичком. Да се, на завршетку овог нашег излагања, осврнемо и на то питање тероризма, које се неоправдано приписује организацији »Уједињење или Смрт«.

412