Nova Evropa

Ali se G, Varnije ipak Još jednom vratio na ovu stvar, opet u vezi sa Geteovom Proslavom u Jugoslaviji, poslavši jedmo pismo iz Zagreba u poznati francuski časopis »GCahiers du Sud« (koji ga je doneo u svom majskom broju), pod naslovom: »Le Centenaire de Goethe«, Tu on ponovo govori o nacijonalnoj i političkoj strani [»aspect dćplaisant«) ove Proslave: »C est un chapitre nouveau d'une sourde et tenace rć-orienfation des esprits od le moims chauvin des observateurs ćtrangers notera, non sans surprise, Pimsistance et les progres d'une tendance dćlibćrćmemt et imprudemment pro-germanique«, pa se iščudjava, sve u većoj meri, da je baš Gete,

»najhumaniji od svih velikih Nemaca, i najudaljeniji od svih nastojanja i ciljeva uskih nacijonalističkih apetita, na sam dan svoje Stogodišnjice, mogao poslužiti izgovorom, povodom, i malo te ne opravdanjem, za čitav niz manifestacija, izjava, i ispovesti, nimalo dvosmislenih; ili se zar desilo slučajno, da jedna delegacija Austrijskogı PEN-kluba, došavši naročito iz Graca, objavi „potrebu jedne Evrope bez carinskih ograničenja ? Koincidencija sa Tardijeovim Planom, i stalno ponavljanje planova „Anšlusa' kao baze za jednu novu austro-nemačku hegemoniju na Balkanskom Poluotoku, osvetljuju joj pravi smisao,,, Od svih Sermanskih velikana, Gete bi bio poslednji koji bi dopustio ovu političku i duhovnu komfuziju, pa ima nešto oskvrnjujuće u tome navlačenju nekih osećanja poštovanja, koje tobože uliva njegova Stogodišnjica, da bi se kroz njih proturilo ovako sramno diplomatisanje, Niti je to sprečilo naše jubilarce, da — na 24 časa iza Proslave Geteove — prirede svetkovimi osnivanja ,Društva Prijatelja Nemačke, Ako se i moglo razumeti, pre godinu-dve dama, iz oportunističkih razlog4, slično grupisanje u Beogradu, 8de su do ovih zadnjih godina dodiri i veze sa dermanskim svetom ostali ograničeni, i nalazili ravnotežu u drušim strujama, ne može se isto reći za jušoslovenske pokrajine tek nedavna oslobodjene ispod vekovne austro-madžarske dominacije, koje su stalno privlačene »simbijozom«, moglo se je reći, — u njihovo iulturno područje; nili se daje zasada još uočiti neka potreba za sistematskom organizacijom prijateljstava koja već sama sobom postoje, ukoliko nisu u izvesnim slučajevima od prirode tu, te čije isticanje u današnjim prilikama može imati samo značenje izazivanja, oglašavajući jednu sistematsku propašandu, koja je — naročito u ovom. slučaju — neobično tendencijozna i opaспа ,,, I da li se, napokon, može uzeti, u državi tako centralizovanoj i tako strogo upravljanoj kakva je danas Jugoslavija, da se sve ove tendencije učvršćuju i ostvaruju bez prećuitnog ili formalnog saizvolenja izvesnih faklor4 na vlasti, u istom času dok ovi proglašuju potrebu za svoju zemlju da ostane verna planu evropske zajednice s kojim je vrlo malo u skladu ,Gdermano-jugoslovensko prijateljstvo hitlerovskih izbornika? Jedna skorašnja knjiga o „kulturnim orijentacijama Jugoslavije' naročito je podvukla, medju svojim inače ne uvek tačnim zaključcima i osrednjim pogledima, da i narodi kao i pojedinci treba ponekad dobro

389