Nova Evropa

да рате па izbor, i da teoretski ideal obraćanja na sve evropske kulture u isti mah i naporedo, makoliko ove bile svaka za sebe vredne, za mladu državu ne može značiti drugo do sticanje anarhičnos bogatstva, i pseudo-kulture koja bi se mogla ljuto osvetiti,.,.,«

Tako G. Varnije. Pa ako zabeležimo još protestni govor predsednika Osnivačke Skupštine Društva Prijatelja Nemačke (Dra. Loherta) u Zagrebu {27. juma), koji je izrazio svoje čudjenje, da se našao iko da ma ovako meukusan паста родугбпе kritici osnivanje i rad ovakoga Društva, odbijajući ovu kritiku s indignacijom, — onda držimo da smo uglavnom izneli sve podatke u diskusiji koja je kod nas otvorena o važnom problemu naše kulturne orijentacije.

Pre nego što se sada i sami osvrnemo na ovaj problem, i ne obeležimo naše stanovište prema shvatanju i držanju naših francuskih prijatelja {oličenih u G, Varnije-u), želimo još uzgred — да за пекоНКко reči odvojimo mišljenje od zaključne teze G. Josipa Horvata u članku »Jutarnjeg Lista«, makoliko da se inače slažemo sa načinom na koji je on samo pitanje izneo ma diskusiju. Mi mne mislimo, naime, da je »import svake strane kulture kod mas suvišan«, i da »problem kulturne orijentacije kod nas ne postoji i ne može postojati«. Sa svim respektom za svedočanstvo Baščanske Ploče i celokupne tisućgodišnje hrvatske kulture, baš kao i za »tradicije nemanjićske države« i srpsko-vizantijski stil, i sa svom ljubavlju i svim simpatijama za Gršura Ninskog i Svetog Savu, za naše marodne pesme, za Njegoša, i za Meštrovića, mi ne smatramo našu паrodnu kulturu — ni u celini ni u delovima — izgradjenom, bilo u kojem pravcu, i mislimo da ima Još mnogo čemu da se naučimo, i još mnogo toga da primimo, od starijih kultura, osobito onih evropskog Severa i Zapada. Ne tvrdimo medjutim, da i mi njima ne bismo — mladi kakvi smo — mogli ponešto dati, i u po nečem poslužiti primerom; naš je odnos tačno onaj koji postoji uopšte izmedju mladjih i starijih, a nigde ne piše da stariji u svemu moraju imati pravo, i da mladji ne mošu ponešto znati bolje negfo stariji, Ali se na ovome ovde nećemo duže zadržavati; hteli smo samo da što jasnije obeležimo naše stanovište u pogledu kulturne orijentacije i stranih uticaja uopšte, da bismo ga što lakše mogli odrediti, u konkretnom slučaju, naspram izlaganja i rezonovanja G. Varnijea, A uvereni smo, da će se i pisac članka u »Jutarnjem Listu« s nama složiti, jer držimo da je i om uglavnom i pre svega hteo da otkloni samo nametanje tudje kulture — takozvano »kulturtregerstvo«, kakvo je »moguće samo kod ikolonijalnih primitivaca«, i kojega smo se zasitili pod našim ranijim austro-madžarskim patronima i vlastodršcima, — ali ne ujedno i svaki uticaj tudje kulture, koji može biti blagotvoran i koji nam je potreban. S te

390