Nova Evropa

Мома Еугора

Knjiša XXV. Broj 9. 26. аубизта, 1932

Стих Гетеових Римских Елегија у српскохрватским преводима.

Пишући о Гетеовим Римским Елегијама поводом Назорова превода, у »Новој Европи« (бројеви за март и април 1932), задржали смо се нарочито на стиху Гетеову (број »Нове Европе« од 26. маја), па смо на крају споменули, поред Назорова, и друга два превода Римских Елегија на наш језик, која су објављена приликом прослављања Гетеове Стогодишњице у Југославији, нешто раније, односно нешто касније, него Назоров превод — Велимира Живојиновића, и Пта. Славка Теклића, обећавши да ћемо покушати упоредити све ове преводе, у погледу стиха, међу собом и у односу према стиху код Гетеа и код његових узора. Да искупимо своје обећање.

Треба још претходно допунити наш податак: да је Велимир Живојиновић, након отштампаних првих десет Елегија у свом преводу (у јануарској свесци »Мисли«, стр. 5599), објавио и свој превод свих двадесет Римских Елегија, у књизи »Ј. В. Гете — Лирске песме« (издање Геце Кона у Београду, 1932, стр. 93—110), уз напомене (стр. 148—150); у уводу својих напомена (стр. 143), Г. Живојиновић истиче, да се је »при превођењу по правилу у свему држао метра и облика оригинала, трудећи се да и у том, погледу у преводу сачува израз оригинала; само изнимно су чињена отступања у том погледу, махом сасвим незнатна«. И Пт. Славко Теклић је, у својој споменутој књизи (»Соефће, њемачки Проперције, сред античких лира и сатирад«), као и Живојиновић, а и Назор, поред Римских Елегија, превео, и објавио поводом Гетеове Стогодишњице, још и друге своје преводе из Гетеа, у разноврсним стиховима. Ми ћемо се овде бавити само »Елегијама« и њиховим стихом, тојест дистихом, или »елегијским метром« (тако званим зато што су га стари — Грци и Латини — обично употребљавали за елегије), уколико нисмо то већ учинили у споменутом чланку, и колико нам је потребно као увод у поређење са

нашим преводима. “,

са ИХ

433