Nova Evropa

Za pojavu jedne zarazne bolesti potrebna su najmanje dva uslova: prisutnost zaraznih klica i lična bolesnikova naklonost prema bolesti. Jedan je uslov spoljni, a drugi — ипштахај nalazi se u samoj komnstituciji bolesnikovoj, na koju pored nasledja utiču i druge spoljne okolnosti, kao: nazeb, premorenost, alkoholizam, i drugo. Nešto je slično i sa kriznom bolesti: spoljni se uzroci privredne krize nalaze u samoj društvenoj sredini i njenim rafno-političkim promenama, dok su wnutrašnji ili subjektivni uzroci u spekulativnim naklonostima privrednik4, a naročito posredničkih privrednik4, kao što su trgovci, bamkari, i E, d..,

Svetski Rat i poraftne revolucije u osnovi su izmenili dotadašnji medjunarodni promet dobara. Ratujući su narodi, za vreme Rata u pogledu proizvodnje i prometa, vrlo mnogo nazadovali, a neutralci su iskoristili ovu privremenu slabost njihovu da nesrazmerno uvećaju svoju proizvodnju i okupiraju njihove pijace, Uklanjanje Rusije sa žilne svetske pijace i oskudica u potrebama poratne Evrope dali su prilike američkim narodima za nezapamćeni zamah u proizvodnji i velike iivesticije kako u zemljoradnji tako i mdustriji, Kada je docnije Evropa sa Rusijom obnovila svoju industriju i zemljoradnju, i carinskim zaštitama počela sprečavati nadiramje američke robe, onda je nastala nova nagla promena u medjunanodnoj razmeni dobara, ali sada na račun američke privrede. Američki su privrednici privremenu privrednu stagnaciju Evrope shvatili kao svršenu i stalnu pojavu, te su bezobzirno povećavali svoju proizvodnju neprekidno investirajući nove i velike kapitale; a evropski su privrednici posleratni prosperitet smatrali ne kao privremenu pojavu ı izraz posleratne oskudice u svima potrebama ljudskim, nego kao svršenu i stalnu pojavu posleratnoša društva. Iz tih privrednikovih iluzija došlo je najzad do hiperprodukcije i prenatrpanosti robe na skoro svima svetskim pijacama.

A kako је došlo do ovih privrednih iluzija? — U današnjoj privredi proizvodjači ne stoje u neposrednoj vezi sa potrošačima, nego se izmedju njih umeće čitav niz posrednik4, koji neposredno saznaju potrebe potrošača i prema tome utiču na vnstu i količinu proizvodnje, Na terenu medjunarodne trgovine, posrednička služba razmene dobara dobija — pored ogromnog prostranstva — 1 izuzetan politički značaj, Na taj način postaje Jedan neobično složen sistem medjunarodne razmene dobara, u kome je održavanje privredne ravnoteže izmedju svetske proizvodnje i potrošnje poglavito prepušteno privrednim posrednicima: ftrgovcima i bankarima, i mjihovoj ličnoj uvidjavnosti. Privredna ravnoteža nije, prema tome, potčinjena kakvoj višoj kontroli, nešo je prepuštena ličnoj uvidjavnosti privrednika i ličnim moralnim principima o slobodi rada i konkurencije, ı ličnoj dobiti. Mesto da razum reguliše privrednu ravnotežu,

550