Nova Evropa

nosti i praznici, neophodni su da bi se unelo patosa u pokret. Tako je bilo već u starome Rimu,« Musolini voli da se poziva na stari Rim. Ludvig izražava sumnju u privlačnost fašističke discipline, »Za nas«, odgovara Musolini, »ljudi su poglavito

funkcijonari Države... U kolektivnom životu leži nov šarm. Da, fašizam hoće da od mase stvori ovo: organizaciju kolektivnog života, — zajednički živeti, raditi, i boriti se, ali u jerar-

hiji... Već u šestoj godini čovek se, u izvesnom smislu, oduzima porodici, a vraća Joj se u šezdesetoj. Verujte: čovek ne gubi ništa; naprotiv, on se beskrajno umnožava.« Tu su stajali, u tom času, jedan prema drugome, po rečima Ludviga, dva sveta: kolektivistički, oličen u talijanskom diktatoru, i mdividualistički, koji je predstavljao sam Ludvić, slobodouman 1 demokratski pisac; i ovaj poslednji potsetio je sada Diktatora na пјебоуе nekad napisane reči: da »mase ne treba da znaju, nego da veruju« —: »Da li Vi smatrate ovu osnovnu tezu Jezujita i sada još ostvarljivom usred svih uspeha tehnike?« — Musolini odgovori odlučno: »Samo vera pokreće brda, razum ne; on Je orudje, ali nikad ne može biti pokretačem masa. Danas manje ne8šo pre, jer danas ljudi imaju manje vremena da misle nego pre. Čisto je neverovatno, koliko je moderan čovek spreman da veruje u svašta .,.« Polazeći možda od ove komstatacije, koja nije daleko od istine, a predstavlja jednu od najzanimljivijih misli u celoj knjizi, Musolini je, polemišući sa Ludvigom, izjavio: da u Italiji »za jedinku nema ograničenosti slobode«. Štaviše, »jedinka u državi ima više slobode, nego u samoći: država Je štiti, ona je delić države, dok je usamljen čovek prepušten samome sebi«. To je, svakako, tačno; samo što je tu pitanje prenesemo na sasvim drugi teren.

Na prigovor, zašto vlada bez opozicije i k r itike, kada je u toku prvih {najopasnijih) godina dopuštao i jedno i drugo, odgovorio je Musolini kratko i odsečno: »Ja bih to mogao učiniti, ali nije potrebno. Stanje se ne bi popravilo .. ·« A na primedbu Ludvigovu, kako obilje uhoda i dostavljača izaziva mržnju i strah gradjan4, uzvratio je veselo: da »u svakom društvu treba da meko izaziva mržnju«, Drugi, Još teži momenat istaknuo je Ludvig, a to je reglementacija celokupnog života gradjan4.,. Musolini se, medjutim, nije dao smesti: »Kada smo već primili izvesne pretpostavke, onda ne treba da se bojimo posledica«, Nato će Ludvig: »То je napoleonovska logika. Ali, možda ste uočili, da milijoni još i sada sude o Napoleonu, i posle svih njegovih pozitivnih деја, Као о ubici vojvode od Engijena?« Našto Musolini odvrati: » fo nije pravo; to je bila samo epizoda ...« Tada Ludvig predje u direktan napad: »Ja mislim na slučaj Mateotijax«, reče. »Politički zločini«, odgovori Musolini potpuno mirno, »dešavaju se isto tako često i u demokraiijama . , .«

570