Nova Evropa

шкрињици, у којој су били и други службени списи са одрачуном кнежевске имовине. Све се је морало ово прочитати на Јурјевдан пред великим збором на Градцу, у часу када је одступао стари кнез са своје власти и предавао шкрињицу новоизабраному. Уредба је ове самоуправне јединице била скроз демократска, на широкој платформи пучког гласовања и учествовања. Поштовао се је глас јавнога мнијења и строго су се вршиле наредбе у смислу Статута. Туђега намета нису Пољичани могли трпјети. Силом прилика морали су се за некоје вријеме (1420) ставити под млетачко покровитељство и тада су по уговору (1444) могли и сплитски племићи бити изабрани за кнеза Пољица. Али то је робовање трајало кратко вријеме, до године 1483, када су Пољичани потјерали великог кнеза Дујма Папалића (Папали) из Сплита, и отада ниједан странац није се бирао за кнеза. Једини изузетак, био је за великог кнеза Аугуста Маричића, такођер Сплићанина, али поријеклом из Пољица. Та се је обитељ касније прозвала Циндро услијед изумрћа мушке лозе, али се у Пољицима и данас зову Маричићи, јер и данас постоји на Строзанцу покрај мора на пољичком земљишту велика старинска кућа њихова власништва. Оваковом строгом јединственом уредбом могла су Пољица одолити страшним нападајима на копну и мору кроз толико стољећа, све до Наполеонове војне године 1807 у Далмацији. Прва је провала Турака пријетила у години 1508, када су Пољичани порушили сва четири моста, која су водила у њихову опћину преко ријеке Цетине. Док се је славни заповједник Клиса Петар Кружић борио проти Турцима, Пољичани му прискочише у помоћ, јер су се бојали, падне ли тврђава Клис у турске руке да је Турцима отворен пут у Пољица. Нажалост, 12. марта 1534 пао је Клис у турске. руке, али су Пољичани одмах вјештим преговорима знали склопити споразум са Турцима, који нису кренули у Пољица. Они су се уз плату малог харача добровољно покорили, а турски војсковођа оставио им је слободне старинске законе и облик владавине. Али нетом је године 1596 сплитски племић Иван Алберти одлучио да потјера Турке и присвоји клишку тврђаву, стиже му у помоћ велики пољички кнез Павао Павић са четом од 200 Пољичана и покушаше јуриш на турску посаду. Пође им у почетку за руком, док не приспије из Цетињског Поља појачана турска чета, која их присили на предају. Велики кнез Павао Павић био је послан да води с Турцима преговоре, што му је пошло добро за руком. — Најжешћа је борба била с Турцима под Клисом 1647 године, када је велики и славни кнез Јурај Павић (који је био биран за кнеза 23 пута редом) склопио уговор за обрану и навалу са млетачким провидуром за

594