Nova Evropa

животу Пољица, ова су два племена дијелила судбину народне власти. Попут Туропоља, Винодола, и других мјеста у нашој домовини, Пољица су имала свој законик (статут), који се је у препису сачувао од године 1400, а био је попуњаван година 1482, 1585, 1605, све до године 1725. У овом законику огледа се вјерно друштвени живот тога народа у оно доба. За то Пољица заузимљу у историји нашега народа врло важну страницу, јер док су друге самоуправе биле засноване и управљане под утицајем појединих властелина и властодржаца само да буду њима од личне користи и обране, у Пољицима је никла мисао о самоуправи из нижега, из простог пука, под дојмом самообране и самоодржања, јер је пријетила погибељ с мора и копна, те је питање опстанка било увјетовано само у једној повезаној јединственој акцији, која је повјерена једној власти, а та се је звала кнежи ја, жупа или опћина Пољица, и једном ауторитативном лицу, који се је звао »велики кнез« Пољица. Звао се је велики кнез, јер је било и »малих« кнезова или сеоских главара. Свако село имало је свога кнеза, дакле у 12 села 12 кнезова. Њихова власт није прелазила границе села. При избору великог кнеза — што је бивало сваке године на Јурјевдан (23. априла) — они су заступали села и давали свој глас. Прије великог збора сазвали би у своме селу скупштину, на коју је морао доћи старешина сваке куће и казати своје мнијење и жеље. Тај мали збор давао би напутак и обвезао сеоског кнеза како ће и за кога гласовати на великом збору, који се је провађао на мјесту Градцу у селу Гатима, испод црквице Св. Јурја, црковног покровитеља Пољица. Осим сеоских кнезова учествовали су избору представници једног и другог — босанског и угарско-хрватског — племства (дидићи и угричићи).

На управи Пољица, уз великог кнеза стојаху још два прокуратора (управника) са канчелиром (писаром). Један од прокуратора биран је из босанског а други из угарског племства, а тако и два помоћника за недораслу и сиромашну чељад. Велики војвода имао је дужност да пази на реду Пољицима и да у рату носи пољичку заставу. Уз ове часнике велико је достојанство уживао у Пољицима викар, свећеник, заступник црковне власти, који је по својем звању и знању био прилично научен да може у тешким часовима бити великом кнезу добрим савјетником. Владу је пољичку сачињавао велики кнез са малим кнезовима, два прокуратора, велики војвода и викар. То је била врховна извршујућа власт у Пољицима. Сваке године бирале су се нове особе на власти, увијек измјенично из једног и другог племства да би се избјегло трвењу, а могли су бити бирани поновно и стари часници. Пољички Статут чувао се је у једној

593