Nova Evropa

Узалуд се је овамо навраћао наш луталица и сањар Доситеј Обрадовић, који је овдје добио потицаја за писање и написао своје прве књижевне радове, а никако није могао заборавити ове »Божије људе« и »аврамске душе«, па се к њима често навраћао и највише међу њима проборавио; узалуд је Симо Матавуљ откривао сакривану душу и дух код ових горштака, који не вјерују да се баш њима неко удостојава упутити питање, па се снебивају и приупитају: »Јаг — Јел јар«; узалуд Иво Ћипико износи срце и осјећаје, јаче од свих мрежа паука, господара и посједника »мртвих душа«; узалуд Динко Шимуновић на све стране открива лијепе идиле и слике по пропланцима и кућерцима, око извора и путева, код алке и са Крке и Цетине; узалуд Г. Бошко Десница откри непознате буне и незнане мученике и јунаке, који су се борили против Турака и Млетака у исто доба, опет ово остаде тек презрена раја! Лакше је наш Мештровић прије Рата и за Рата упознавао свијет са нашим народом, износећи мајку из ових крајева, са истим ознакама душевне снаге каква је била и она што је дочекивала страшне вијести о погибији, па Милоша што му недостају руке да размахне њима, и Марка са овдје превише добро познатим борама, и Срђу Злопоглеђу што га изазивље неистина и неправда, — него што ће се овај крај упознати код нас.

Далматинска Загора долази додуше у везу с »Европом«, али изгледа да ће још дуго времена проћи, да многа њена села посјећује само рубач — опћински, срески, порески, судбени да »роби« за опћину, школу, попа, ковача, трговца, адвоката, болницу, банку; јер то је често једина веза »интелигенције« са народом по овим селима, од којих многа немају ни школе, ни цркве, а да се о другим установама и не говори. Али ако и немају »културних« тековина, имају многа своја добра, која су сами сачували и развили, тако да се и овдје може говорити: о народној култури, о народној привреди, и о народним привредно-културним организацијама. = Народна култура у овим крајевима има своје врло јасне изразе, поред све сиротиње и биједе у којој људи живе. По Загори немају људи гдје честито ни главу склонити од невремена, немају путева, немају уређених вода, — али имају своју музику, своју пјесму, своју орнаментику, своју религију, своју етику, своја предања, своје право, свој нарочити патријотизам, своју хигијену, своју педагогију, своју ветерину, свој календар.

Уз дипле и свирале и народну пјесмарицу, са којом учи абецеду и писменост, момчад се разговара и весели код блага, на светковини, на сјетви, жетви, и јематви, на сијелу

604