Nova Evropa

lus, ili Lezbijka Зајо. 1 vrteći žrvanj kad prave ulje poju naizmjemce (meditantur Egločas alternas), tako da bi rekao čovjek da se Dameta i Menalka pred Palemonom natječu...«

Da nam se ništa drušo od Šižgorića nije sačuvalo neso ovaj fragmemat, on bi već time bio zavrijedio časno mjesto u našoj književnoj i kulturnoj povijesti. lako sam nije pisao na narodnom jeziku. on da je rehabilitirao u očima humanista i učenih ljudi, te tako pripremio teren za narodnu književnost,

Zar nije moguće da je Marulićča — koji se sa Šižgdorićem dopisivao, i koji je u svojoj mladosti pisao isključivo na latinskom, — baš ovo djelo potaklo da u »versih harvacki

složi« svoju »Juditu«? Dr. Josip Torbarina.

Јурај Ћулиновић, хрватски сликар ХУ века.

Јурај Ћулиновић, или, како се на својим сликама сам потписивао: Sclavonus Dalmaticus Squarcioni Discipulus, или Чећојата, родио се у Скрадину између 7. децембра 1433 и 7. децембра 1436 (наиме, у уговору што га поново склапа са својим учитељем по имену Егапсезсо Заматсоту у Падови дана 7. децембра 1458, каже он »зе fore etatis annorum XXII пипогет фатеп ХХМ«), али је већ зарана дошао у Шибеник, гдје су му и отац Тома а и стричеви Никола и Јурај имали посједа. У Шибенику се у оно вријеме, око половице XV стољећа, веома много радило у свим областима умјетности. При пословима око Столне Цркве био је тада ондје запослен Слопбо Огзши, каснији таст Јурја ћулиновића. Било је ту и много сликара, што туђих што домаћих, међу њима најзнатнији Никола Владанов и Ловренац Никитић, којих се дјела нажалост доданас нису сачувала. Колендић“) мисли,

") Др. Петар Колендић: „Сликар Јурај Ћулиновић у Шабенику", Збирка докумената, Сарајево 1920 (прештампано из „Вјесника за археологију и хисторију далматинску", 1920). Колендић је ту, поред изврсног увода, по први пут публицирао 284 аката из нотаријгтских архива шибенских (40 њих штампао је већ прије њега, али тек у извацима, У. М!авозћомјећ у чланку „Моне inedite su Giorgio Schiavone“, mraMnaHOM у римској ревији „L Arte”, ronage XVI, св. УП. Многе документе о Јурју Ћулинонићу издали су V. Lazzarini mw A, Moschetti y „Nuovo Archivio Veneto" 1908. Y mac je npBM Ha Ћулиновића свратио пажњу И. Кукуљевић, у свом „Словнику умјетниках југословенских", Загреб 1858; али он још није знао да је онај његов „Грегур“ (погрјешно умјесто Јурај) Зсћлауопе идентичан с оним Јурјем Ћулиновићем што га сам наводи у свом дјелу као споменутог у „Kvadernah šibeničkih", Од новијих историка умјетности писали су опширније о Ћулиновићу Стоеин Cavalcaselle, Kristeller, A. Venturi, A. Moschetti, a F. Drey.

636