Nova Evropa

да је Ћулиновић почео учити сликати код сплитског сликара Дујма Вушковића, који је био запослен у Сплиту између 1442 и 1452. Према изводима Колендићевим вјеројатно је, да је млади ћЋулиновић помагао Вушковићу при пословима око полиптиха за нови олтар племића Јурја Радослафчића у шибенској Столној Цркви, који је наручен 1448 а довршен тек 1452. (Још 1467 помиње се »сашза сшадат amchomie sime раје«, што је има Ћулиновић са поменутим Радослафчићем.) Ова нам чињеница доказује, да је Ћулиновић већ у раној младости био вјешт и поуздан сликар. Можебити, да су они талијански мајстори који су у ово вријеме били запослени у Шибенику при градњи Столне Цркве (Гогепто Pimcimo, Amtonio di Pier Paolo Busatto, и други), од чести родом из Венеције, или опет у тјешњој вези са Венецијом, савјетовали младом Ћулиновићу да пође у Падову, у »академију« чувенога у оно вријеме мајстора Франческа Замагслопе,

И доиста, већ 28. марта 1456, склапа Јурај Ћулиновић у Венецији са Франческом Скварчоном уговор (обновљен, касније, још два пута, 14. августа 1456, и 7. децембра 1458, у Падови), у којему се обвезао да ће три-и-пб године вјерно устрајати код Скварчона и ни код кога другог, да ће му помагати и извршавати његову умјетност (»гфапдо еф Јађоramdo secum et mon cum aliquo alio, tam асјепдо атгет suam ... наде ет«). Скварчоне опет обећаје, да ће Јурја посинити и научити га својој вјештини, дајући му храну, одијело и конак, здраву и болесну, али да му за то вријеме неће морати давати било какове награде за његов посао {»tenere dictum Georgium et docere mysterium suum dando sibi victum, vestitum et albergum lam sano quam infirmo et pro eius premio et labore dicti temporis nihil ei dare deberet«),

Падова, град Ливија, Петрарке, и Алберта Великог, са универзитетом основаним 1222, била је око половице ХУ стољећа расадиште хуманизма, у вријеме кад су овдје напоредо дјеловали Нигхојотав, Агшторшов, Спалгпо, Ттареzuntios, Filello a Vittormo да Бете. У области умјетности могла се опет Падова дичити дјелима што су их овдје били стварали Слобо, Altichiero, Avanzo, Lippi, Paolo Uccello, H Попајећо. Није дакле чудо, да је управо у Падови основана прва хуманистичко-класицистичка сликарска академија. ОсниBau je њезин био Framcesco Squarcione. Испрва везилац и кројач (затфог еј тесатлавот) почео је тек касно сликати. Не знамо колико је истине у легенди, која прича да је у свом заносу за умјетност и класичну антику пропутовао Италију и Грчку, донесавши са собом с тог путовања мноштво цртежа, садрених одлива, а и оригинала антикних скулптура. Вративши се кући у Падову, основао је поменуту

637