Nova Evropa

Ћулиновићевим. Јурај Ћулиновић умро је у Шибенику 6. децембра 1504. Два мјесеца касније умрла је и његова удовица Јелена.

Адолфо Вентури (у дјелу »Storia dell атје italiana«, МШ3.) мисли, да су оне слике Ћулиновићеве које се данас налазе у јавним и приватним галеријама европским настале, све од реда, за његова боравка у Падови, дакле поткрај педесетих година ХМ стољећа, између 28. марта 1456, кад је ступио у академију Скварчона, и јесени 1459, кад је минуло уговором одређено вријеме. Ово се мишљење може прихватити већ због тога, што би нотаријатски архиви шибенски, у којима се говори и о најситнијим стварима приватноправне нарави, били сачували бесумње и вијести о тим доста бројним сликама, да су оне настајале у Шибенику самом. Док Вентури наводи једанаест аутентичних дјела Ћулиновићевих, повећао је В. Вегсазоп — у свом најновијем дјелу »Btalian pictures of the Renaissance« (Охгога, 1932) тај број на петнаест. Приказаћу овдје најважнија међу њима.

»Мадона са дјететомсбу лондонској Нацијоналној Галерији малена је темпером сликана слика на дрву. Мадона је са дјететом приказана у једном прозору, који је сасвим на начин Донателов богато урешен вијенцима цвијећа и плодова. Доље, пред прозором десно и лијево, по један рићо (нека карикатура оних Донателових једрих и буцмастих пута-лучоноша у збирци Amdrć, данас у Роцуге-у). У орнаменталном детаљу нагомилао је Ћулиновић сву силу антикизираних и натуралистичких мотива (диски горе у угловима са волујским лубањама, крилати ситни сви“ рачи подно лука, ловор-вијенци са пиластрима, плодови и бијели лептир у кошари лијевог пута, и много којешта друго), остајући притоме ипак (како Вентури злурадо каже) »ргесоћо Ђагђаго«. Тип Мадоне је укочен и тврд, нема у ње изражаја благости и усрдног материнства; тип дјетета гломазан и уганут у свом ставу. Читаво дјело даје настојање да се с помоћу многих сликовитих и пластичних детаља искрсне барем какова експресија. Страга ситан исјечак пејзажа, који је и овдје као и на другим сликама Ћулиновићевим узајмљен од Јакова Белинија (нарочито оно за овог мајстора толико значајно голо дрвце). Ни у колоризму не казује та слика нарочитих дражи.

»Мадона са дјететом« у берлинском KaiserЕпедмећ-музеју (темпера, дрво), нешто је слободнија, не стјешњује је толико тешки нагомилани орнаментални прибор, остао је тек камени, брижно профилирани пријесто и она два дежмекаста, нимало дражесна крилата пута са гроздо“ вима у руци. Веза између мајке и дјетета још је лабавија. Мадона је одвратила главу на страну и ставља своју лијеву,

640