Nova Evropa

неприродно искривљену руку на књигу. Страга сасвим белинескни пејзаж, са оним карактеристичним голим дрвцима. Пријесто и небо свијетло-сиво, пејзаж зелено-жут, плашт Мадонин тамно-модар, туника црвена. Та је слика испрва била средња чест једног триптиха, којега се крила јоши данас налазе у каноничкој сакристији падованске Столне Цркве. Триптих је био прије у цркви С. Франческо, али се већ 1776 помиње средња чест засебно. Године 1821 била је она у збирци ЗоПу. На лијевом поменутом крилу приказани су свеци Просдоким и Антун Падовански, на десном Св. Фрањо и Антун опат, стојећи испред ниских мраморних ограда, иза којих се виде пејзажи са градовима, кулама, и тврђавама. Ћулиновићу су притоме били узором слични ликови на неким сликама његова друга у академији Скварчона, Марка Хорро (слика Мадоне са дјететом у галерији у Букурешту, и слике светаца Јеролима и Алесија у Бергаму, АссаЧепца Сагтап). Али је Ћулиновић успио да својим ликовима да неку управо симболичко-легендарну величајност, стављајући их у суморан, голим дрвцима засађени сабласни пејзаж, освијетљен суморним свијетлом што продире иза тмастих облака. Дојам слика увећаје и њихов колорит. Хаљина је Св. Антуна шкура, зеленкасто-сива, а Антуна опата баршунасто-сива са црвеним рефлексима. Небо је модро-зелено, облачје тмасто црно, пејзаж тамно-зелен. Сличан је поменутим светачким ликовима и Ћулиновићев лик Св. Бернардина у Падови (Мизео Апфоталпо), занимљив још и због тога што је у позадини приказана густа тамна шума, мотив сасвим необичан у онодобном сликарству падованском.

Велики ћулиновићев полиптих у лондонској Мацијоналној Галерији (темпера, дрво), у богатом, уистину монументалном оквиру, веома је значајно дјело. Док је полиптих његова учитеља Скварчона (Падова, Мизео Слогсо, т. зв. »ро со Гагхата«) још сасвим готски, несамо по ликовима него и по нарочито готском оквиру, приклања се Ћулиновић у томе свом дјелу већ облицима чисто ренесансним. Поједина су поља или квадратна или полигонална, иако би ликови боље пристајали у шиљасте готске нише. Изнад средишње слике, Мадоне са дјететом, приказан је Христ у гробу са два анђела; лијево горе: Св. Антун опат, и Св. Катарина; доле: Св. Бернардин, и Св. Антун Падовански; десно горе: Св. Себастијан, и Св. Цецилија; доле: Св. Иван Крститељ, и Св. Петар мученик. У композицијској схеми тога полиптиха разабира се утјецај венецијанске школе (Антонио Виварини).

»Мадона са дјететом« у туринској Пинакотеци казује готово исту композицијску замисао као она у Лондону. И овдје има богатог архитектонског и орнаменталног

641