Nova Evropa

украса, али овај није више толико нагомилан као ондје. Разабире се нека брижнија економија, неки савјеснији пробир у изношењу појединачних мотива: Два крилата пута, дашто, још су гломазнија. Усред парапета постављена је здјела са воћем (сама за себе уистину лијепа »мртва природа«). Изнад корнижа брончани аморети. Лук урешен фестоном цвијећа и плодова, на њему сједе два крилата свирача. Узалуд ћемо тражити и овдје тјешње повезаности мајке са дјететом. Лик дјетета је нешто живљи (са птичицом у десној руци). У Мадоне опет она искривљена рука, која почива на књизи. Колорит је ове слике нешто ведрији.

Апдтеа Мозсћећ публицирао је у ревији »Редајо« (1926, ХГ) чланак, у којему реферише о једном ново откривеном фреску у падованској »Сћаеза деби Егеплап« (у којој се налазе чувени фресци Мантењини). Фреско приказује мотив мртвога Христа у гробу. На основу стилске и критичне анализе, те поређења са другим дјелима мајсторовим долази Москети до закључка, да је тај фреско дјело Ћулиновићево.

У паришком Гоџуге-у (у који је, поред једне његове »Мадоне са дјететом и свецима«, дошла из оставштине Ед. Апагб-а) налази се малена сигнирана слика Ћулиновићева, која приказује млада мушкарца. Лик, у профилу, насликан је сасвим плошно по начину оних портрета што су их стављали у медаљоне минијатори онога времена.

У некадашњој збирци Е. Кауфмана у Берлину налазила се је малена слика Ћулиновићева, »Мадона са дјетет'о м«, зацијело касније дјело његово, кудикамо љубезнија, мекша, и усрднија него све пријашње његове мадоне. Слика је продата 1918 за 52.000 марака. 1929 продата је у аукцији Сене у Лондону једна друга »Мадона са дјететом« за 30.000 динара (данас у посједу лондонског антиквара ВеЏез-а). Од осталих аутентичних слика Ћулиновићевих поменућу још »Мадону са дјететомисвецимжу париском Гошуге-у (некад у збирци Ед. Апаге), занимљиву због тога што светачки ликови нису више (као на лондонском триптиху) одвојени од Мадоне и постављени у одвојена поља, него творе с њом једну сувислу групу, дакле већ неку »заста сопуегзагопе«,

Вентури спомиње и репродуцира у свом дјелу још неке слике Ћулиновићеве (»Христа на крсту«, Венеција, Академија; »Мадону са дјететом«, Венеција, Мизео Согтег), док Беренсон износи још неке своје најновије атрибуције (»Св. Фрањо«, Азоја; »Мадона« и »Мадона са два анђеласвирача«, Балтиморе, галерија Жаћет; »Портрет, Фиренца, музеј 5ббђет »Мадона са анђелима«, збирка Гаду па. Богпе, Сапфога Мапог). Чини се, судећи по старим записима, да се много која слика Ћулиновићева с временом изгубила.

642