Nova Evropa

vukao za jezik, da označimo jedanput. naše stanovište prema masonstvu, jer nije on prvi i Jedini koji dolazi s ovom »slutnjom« i »pretpostavkom« o »Novoj Evropi«, Ali Je Jasno da, kad ovako stoje stvari, cela njegova argumentacija pada; jer ako »ne učestvujemo u dnevnoj politici ni na kojoj strani« u našoj zemlji, a nismo masoni, tojest nemamo veze sa političkim faktorima ni kod kuće ni van kuće, onda otpada i »onaj drugi, ne Jugosloven«, kao »inspirator« »otporuke« i njenih »po-

tajnih ciljeva«, — zar ne? A s njime otpada i »ono što bi htelo da bude безја spoljne francuske politike«, — zar ne?. A onda, — onda je svejedno odakle je lansirana »otporuka«,

da li iz Zagreba ili iz Beograda; pa odista i пе vredelo da se uopšte odgovara, bar ne na ovaj način i na osnovu ovakih »činjenica«. To će sad, verovatno, uvideti i G. Randi?

Medjutim, da se ipak »naoružamo strplenjem«, pa da »pažljivo pročitamo« prevod »replike« i bez obzira (ukoliko je to mogućno) na »pretpostavke« i »činjenice« о »Novoj Evropi« kao »ambijentu zasićenom masonskim duhom«, koje — kako smo videli — otpadaju. Spomenimo samo još, uzgred, da su »dvadesetišestorica« potpisnika mogli narasti brojem u nedogled, da smo samo hteli i dospeli kupiti potpise, tako да С, Randi ne treba ni za časak da bude u sumnji, da oni potpisnici ništa me »pretenduju« nego stvarno predstavljaju nesamo 99,4% stanovništva Dalmacije već i sve Jugoslovene u Jugoslaviji i van nje, Isto tako spominjemo uzgred, u dokaz da G. Randi ne noznaje dovoljno i ne prati »Novu Еугори«, да je Meštrovićev »književni stil« lako mogao poznati iz studije o Mikelangjelu, koju je »N, E.« donela na uvodnom mestu u broju o Mikelangjelu {a koja je odmah prevedena na više jezika). Napokon spominjemo, takodjer samo uzgred, da,-je »Nova Evropa« nesamo otvoreno iskazivala svoje divljenje ı simpatije za kulturnu Italiju i njene velike sinove (posvećujući im čitave svoje brojeve), nego se i jasno ogradjivala protivu presizanja, i kulturnog i svakog drugog, nesamo Italije nedo i drugih velikih nacija, pa i Francuske {potsećamo samo na uvodni članak u broju od jula prošle godine, povodom Geteove Proslave i pisanja nekih naših francuskih prijatelja), uvek s istog načelnog gledišta, i uvek kao majveći prijatelj Zapadne Kulture i zapadnih kulturnih uticaja na naš narod.

A sad da predjemo na samu stvar — koliko je nje još ostalo u »replici« G. Randija,

G. Randi, govoreći »lašističkim jezikom«, ı sam ističe, da bi »svako nepristrasan« shvatio reči Vodje, u onoj izjavi francuskom novinaru, »kao poziv Francuskoj da revidira svoje odnose sa Jugoslavijom ako želi popraviti odnose s Italijom«, — baš kako su ih shvatili i potpisnici »otporuke«, On lično,

11