Nova Evropa

5 ЛА

ova Evropa

Кајша ХХМЕ. Вгој 1. 26. januara, 1933

„... а мир међу људма на земљи...

»Мир међу људма на земљи« — вековима брује речи и звуци кроз свет; поколења их редовно бар једном у години побожно шапућу, и — при том је остало. Речи су остале речи, јер сама сублимна жеља има врло неугодан наставак, који гласи: »који су добре воље«! — Има појединаца који су добре воље, али ти нису у стању да растерају ону густу маглу која прекрива и заслепљује свет. Они продиру, лагано, корак по корак, и доћи ће време, доћи ће, и оствариће се реч, претвориће се празан звук у велику хармонију. То нас држи, и све иде даље. _

Али, још смо далеко од Кантова Вечитог Мира. Ипак, што је само далеко, то се једном може приближити, и постићи; безнадно је само оно чега нигде нема. Главне припреме трајном миру већ имамо: Друштво Народа, и Дан Мира. — Дан Мира! — Филозофија индијских јоги-а учи нас да су мисли флујид. који из мозга струји; што је интензивнија мисао, утолико се и флујид даље распростире. Ако би на Дан Мира сви људи у исто време интензивно пожелели мир, сва би земаљска кугла у тај мах била обавијена флујидом мира, који би упио и уништио евентуалне супрот: не мисли, на које би можда наишао, — он би био тако јак

| да би га и они који случајно нису мислили на мир апсорбирали, те би се и у њима спонтано пробудила жеља за љубављу и за слогом. Да, тако би то било! — Али, у исто време видимо да се одржавају маневри за ваздушни рат, да се чине озбиљне вежбе за ефикасну одбрану од отровних гасова. Требаће дакле свакако још многих Дана Мира, и устрајно тренирање у интензивном мишљењу, да би се постигла извесна количина и права јачина тог мироносног флујида.

Морамо — руку на срце — признати, да су људи И сада као и пре незадовољни, завидни, и неправедни. Има можда и часних изнимака. Од користи би-али само било, да су азнимке незадовољни, завидни, и неправедни, чиме. би ве-