Nova Evropa

Гетеов „МЖапдегетг МасћШед“ у нашим | преводима.

Uber allen Gipleln

Ist Rah.

In allen Wipfeln

Зритев! ди |

Кашт етеп Наисћ;

Die Vogelein schieigen im Walde. Warte nur, balde

Ruhest du auch.

Пригодом прошлогодишње Гетеове прославе изашла су код нас два пријевода ове чувене пјесме, а имам од ње — у рукопису — и трећи пријевод. Желим о њима нешто рећи. Но прије тога прочитајмо још једном, скупа, Гетеово ремек-

дјелце. Џбет аПеп Gipfeln Ist Ruh.

Реченица од пет ријечи. Кад је изговарам, дође ми да дигнем главу и очи, да пружим увис руку. Уз прву ријеч правим полагану, готово хоризонталну кретњу; уз трећу мичем прстима; а док изговарам посљедњу, размакнути ми се прсти умирују, рука — за тренутак — укочи. Кретње су ми изражај нутарњег доживљаја. А тај доживљај испољује се истодобно и друкчије, такођер из моје нутрине: дисањем и гласом. Оним дугим почетним »«#« удихао сам дубоко, напунио сам плућа што више зраком, да се с њиме одмах дигнем изнад врхунаца што их Гете — у своме језику — називље ријечју која сва трепти од за то прикладних консонаната групираних око самогласника »м«, тога по својој »боји« најсвјетлијег, а по своме »облику« највитијег гласа између свих вокала. Удихао сам, дакле, код прве ријечи дубоко, и затрептао сам гласом (као и прстима на уздигнутој руци), изговарајући трећу ријеч, да све што у се удахнем онда из себе полагано и издахнем у ономе дугом, све дубљем, све глушем, и све укоченијем »и« на крају реченице. = Већ та два кратка стиха од укупно пет ријечи садржавају читаво збивање, потпун су нутарњи доживљај, и граде цијелу једну пјесму. То се збива, јер су те ријечи — у пјесниковим устима — примиле опет своја исконска значења, прометнуле се изнова у ријечи-мајке, у праријечи, што се,

22