Nova Evropa

orudje unutrašnje politike jugoslovenske: postavilo se Šefa Fašizma kao cilj mržnji stahovništva zapadne granice, Hrvata iz Hrvatske i Hrvati iz Dal:maoije, stavljajući im pred oči običnu ideju: da bi ih savez sa Francuskom oslobodio od talijanske бтађе он,

: Da pridobije za sebe potpisnike i čitaoce, »otporuka« je uvijena u "»Јадтапзко Pitanje«; u nju se uvukla Dalmacija, koju Vodja Fašista nije ni pomenuo, i tako se našlo i hrvatskih nacijonalista nemasona, iz Hrvatske i Dalmacije, koji su bili spremni da je potpišu. Stosa je »otporuka« lansirana iz Zagreba preko verne »Nove Evrope«, a ne iz Beograda, Time se tumači i ćutanje o francusko-jugoslovenskom savezu, koji je — kao što je poznato —- sklopljen na život i smrt, te nema polrebe da ба зе poikrepljuje nekom mršavom porukom; time se fumači i zbrka ideja, koja nije slučajna ni stilistička, već namerna; posle toda &e pogadja zašto »otporuka« pribegava strašilima Istre, Goričke, i društva »Dante Alighieri« Ali igra je i suviše stara a da bi mogla paliti, danas kad Hrvati znadu iz talijanske štampe na koji se način hrvatsko pitanje posmatra u Italij, Ne dolazi iz Rima poticaj za ponovno rešavanje Jadranskog Pitanja, пебо је рге розјеdica unutrašnjih dogadjaja Jugoslavije. Stofa se treba pitati, da li nametanje francuskog saveza ne predstavlja odviše težak krov za slabo jugoslovensko zdanje, i da li, mesto da mu ojača zidove, neće na kraju srušiti na zemlju čitavu хбтади.

Tako G. Oi A ko je G. Randi? — pitaće naši čitaoci. G. Oskar Randi je, kako i sam kaže, poreklom Dalmatinac, koji se opredelio za Italiju; ali zna odlično naš jezik, i naš jč — jugoslovenski — zet. Pre više бофпа, оп je u dva-tri navrata pomogao našem uredniku da poseti Rim i da se upozna s prilikama poratne Italije (na početku fašističkog režima), postaravši se za novinarsku kartu na železnicama i druge pogodnosti, s pomoću talijanskog Presbiroa, u kojem je i sam bio zaposlen. Tada je vodio našeg urednika, medju ostalim, i u rimski Orijentalni Institut ({»Istituto per ГЕигора Опепtale«), 6de je tada takodjer bio zaposlen (ako зе пе уатато, Као predavač za srpsko-hrvatski jezik), Šta je danas G. Oskar Randi, i koje položaje zauzima, ne bismo znali tačno reći; ali Je potzdao; da je još uvek odan svonič gospodaru, ı da je politika koju zastupa zvanična, — Inače mu ne bi palo u zadatak da odgovori na članak u »Novoj Evropi«. Pored toga, sav Je izgled da se je, otkad smo se rastali, znatno popeo na lestvama fašističke hijerarhije, dok govori ovako s visoka nesamo sa »Novom Evropom«, do čiječ mu je mišljenja i pisanja nekada ipak bilo stalo, već i sa polpisnicima »otporuke G. Musoliniju«, za koje zna da spadaju medju najodličnije Javne radnike u mašoj zemlji. Ili možda njihovo mišljenje ne smatra vrednim odgovora zato što su oni, po njegovoj kvalifikaciji, samo »politikanti« i »samjari«? To ibi značilo, da С. Капа drži sebe pravim političarem, eksponentom dnevne i pro“

8