Nova Evropa

довникова, састављена од затворених строфа, које садрже по четири стиха од четири јамба сваки, са женским и мушким сликовима који се ређају наизменце, тачно је одговарала овоме укусу савременог певача а народа | |

Много је допринела успеху песме и грацијозна лака мелодија, коју без по муке може да пева сваки човек, и најмање надарен музичким способностима. Једном у Русији (1916) чуо сам, где петогодишња девојчица пева ову песму љуљушкајући се на својој љуљашци. Име композитора ове непретенцијозне музике потпуно је пало у заборав. о

__ От. Владимир Розов.

_ · Ројепика. | Još o tome „kako se kod nas prevodi“.

Kako razabirem iz uvođa odgovora G. Dra, Kojića na moju kritiku (vidi »Novu Evropu« od novembra 1932 i Januara 1933), nije on ispravno shvatio moje uzgred nabačeno mišljenje o uzrocima krize u našoj literarnoj ·produkciji. Kada sam naveo »šta se u nas prevodi«, nijesam time rekao da Je sve što se prevodi bezvrijedno, Nasuprot, držim primjerice Sinkler-Ljuisova. {Lewis) »Arrowsmith«-a jednako dubokom: koliko i oštrom kritikom savremene pseudo-nauke i njenih predstavnikA, 'koji iza zvučnih titula nastoje da sakriju svoju tešku ignoranciju i svoje jadne ambicije. Ali je pitanje, da li su sva, ili bar veći dio, izdanja onih koji. tako suvereno govore o »našoj kulturi« podjednako dobra -i vrijedna kao ovo i njemu stodna. Tu je trebalo da mi G. Dr. Kojić idokaže da nemam pravo. >

A sada ću pokušati da redom analizujem izvode G. Kojića, pa ću početi s mojim ličnim slučajem. Stoji tvrdnja, da sam svojevremeno bio ponudio »Binozi« prijevod Konradove »Victory«, G. Krznarić, komu sam bio upućen, zatražio je od mene da mu, тјезћо зуова рпјеуода и rukopisu, ostavim engleski original, koji da će on dati na čitanje, da bi se najprije prosuklilo da li je stvar za »Binozu«. Na moje ponovne urgencije, on se izgovarao, da osoba kojoj je stvar data na ocjenu ne može tako brzo da posao svrši uslijed preobilja drugog posla. Koja Je to osoba bila, o tome se je misterijozno ćutalo, Konačno, nakon više od mjesec dama, uspjelo mi Je da uhvatim G, Krznarića ma hodniku Novinarskog Doma, gdje mi je lakonski rekao: »Ne, nije za nas«, i obećao mi je moj primjerak originala poslati poštom, Tu svoju knjigu nisam ni do danas idobio, Svakako me je takav роз рак тпобао, 1 тогао, navesti na misao, da »Binoza« ima svog stalnog prevodioca s enSleskog, i da su njegove prevodilačke sposobnosti takove da je Društvu svaki drugi nepotreban. Pa.me Je vjerojatno navelo da

91