Nova Evropa

шевни отровни гас штампе. Прави кључ будућности је у рукама оних који пружају разорна средства. Хоће ли, у овом стварању пропасти, научници (кемичари, проналазачи, инжињери) бити прије Америчани, Енглези, Французи, Нијемци, Јапанци, Руси, него људи2г Хоће ли им на срцу лежати више интерес њихове властите земље или интерес човјечанстваг На ово питање они треба да одговоре сад кад је по први пут будућност људског рода у њиховим рукама. Модерни проналасци су толико напредовали да је одговорност измијенила мјесто. Одговорност лежи на самој знаности, више него икад раније; на знаности, и на — финансијама. И ту је измјена међународне мисли постала страховито важна. Финансијери свијета, напримјер, у свијетлу свога звања, под притиском потешкоћа, у корист узајамне помоћи, могли би сигурно пронаћи неко стварно и трајно економско побољшање, кад би само хтјели да својски приону, и то не на прекиде, око измјене међународне мисли. Одговор тврдоглавих на овај предлог био би: »Мопзеп5! Проналазачи, кемичари, инжињери, финансијери, — они сви треба да живе, и исто су тако склони да вјерују у своју земљу као и остали људи. Њихови џепови, и земље које гарантују те џепове, за њих су на првом мјесту!« Но, пао томе се сад и ради. Ако ни знаност ни финансије неће да пристану да мисле у међународном духу, онда по свој прилици не преостаје друго до повући се у разочарању и чекати крај који не може бити далеко, — дакако, не мора бити потпун крај, али неко опће стање ствари слично ономе какво је недавно владало у изгладњелим покрајинама Русије. Лако је бити песимист, а лако је и подати се јефтином оптимизму; пловити средњим током, то је тешко. Још има изгледа да спасемо и побољшамо цивилизацију онакву каква је; али то зависи од. тога колико ћемо успјети у измјени међународне мисли за неколико наредних година. За неке људе, ријеч »интернацијонално« има социјалистичко, па чак и комунистичко значење. Али, како је овдје употребљена, нема она никакве везе с економским теоријама, класним разликама, или политичким циљевима. Измјена међународне мисли, која нас једина може спасти, то је измјена мисли између стручњака (стаНстеп), између државника разних земаља; између правника разних земаља; између научника, финансијера, писаца, разних земаља. Државници и правници имају средства за измјену (макако недовољно искоришћавана), али научници (проналазачи, кемичари, инжињери), и финансијери, двије групе стручњака у чијим рукама лежи углавном будућност свијета, засада немају адекватне машинерије за измјену међународне мисли, ни адекватне концепције о мјери у којој свјетска